Из Музеја жртава геноцида у Београду са посебним задовољством је најављено представљање изложбе под називом ,,СЕЌАВАЊА ОД ПЕПЕЛТА : Народна библиотека на Србија 6. април 1941.” која ће од 13. децембра бити реализивана у Националној и универзитетској библиотеци ,,Свети Климент Охридски” у Скопљу.

Представљање изложбе у Скопљу у потпуности је омогућила Фондација Музеја жртава геноцида у сарадњи са Српским културно-инфирмативним центром ,,СПОНА” у Скопљу.

Изложба, премијерно представљена претходне године у Београду под називом ,,Сећања из пепела : Народна библиотека Србије 1838-1941″, посвећена је највећем појединачном ратном злочину почињеном над културним наслеђем у читавој Европи током Другог светског рата – уништењу српског националног библиотечког фонда

Музеј жртава геноцида, у сарадњи са бројним националним установама културе, приредио је изложбу у тужан спомен на уништење српског националног библиотечког фонда до чега је дошло 6. априла 1941. године услед непосредних последица нацистичког бомбардовања здања наше националне библиотеке (НБС) на Косанчићевом венцу у Београду.

Изложба има за циљ да јавности представи историјски контекст и трагичне последице највећег ратног злочина почињеног над културним и идентитетским наслеђем на читавом подручју Европе током свеукупног трајања Другог светског рата.

Македонској јавности ће по први пут бити представљени неки од артефаката који непосредно сведоче о овој трагедији несагледивих размера и последица по српску, југословенску, европску и светску културу, које су за излагање уступиле бројне националне установе културе и просвете.

По први пут ће бити представљени изузетни елементи националног културног наслеђа (архивалије које сведоче о оснивању НБС, сегменти сачуваног националног фонда, најрепрезентативнији сегменти керамопластике са здања Народне библиотеке Србије на Косанчићевом венцу, археолошки налази са самог локалитета и др.).

Истраживања која су довела до реализације изложбе, како је саопштено у најави, вршена су у бројним установама културе и образовним институцијама: у Архиву Србије, Архиву Југославије, Војном архиву, Архиву САНУ, Историјском архиву Београда, Историјском архиву у Крушевцу, Југословенској кинотеци, Филмским новостима, Народном музеју у Београду, Историјском музеју Србије, Музеју историје Југославије, Музеју града Београда, Музеју ваздухопловства, Војном музеју, Факултету музичке уметности у Београду, Библиотеци града Београда, Републичком заводу за заштиту споменика културе, Заводу за заштиту споменика културе града Београда и у самој Народној библиотеци Србије; драгоцена сазнања прикупљена су и проучавањем приватне заоставштине академика проф. др Ђорђа Сп. Радојичића.