Изложбом под називом „Милева: Ми смо стена“, која је отворена у четвртак у Градском музеју на Петроварадинској тврђави, полако се затвара круг Европске престонице културе у Новом Саду, који је почео пре годину дана на пријему 13. јануара, под називом „Зенитеум” где је једна од централних личности била и Милева Марић Ајнштајн, најпознатија српска математичарка.
Ова мултимедијална изложба представља живот и значај Милеве Марић Ајнштајн, а аутор Душан Јововић каже да се није плашио креативног коришћења најсавременијих технологија и нових медија; 3Д анимација, дигитални звук и холограми. С друге стране, употреба класичног ликовног језика огледа се у приказаним скулптурама, графичком дизајну, цртежима и сликама.
Аутор се потрудио да нам доведе, како је рекао, „сјајни ум Милеве Марић”. Отуда и мрачни тунел на самом почетку изложбе, који треба да дочара улазак у ум научнице која је прославила Нови Сад и бар привремено довела можда и најпознатијег зета који је овај град имао, њеног мужа Алберта Ајнштајна. По уласку у сам простор јасно се уочава намера да се њиме доминирају грандиозне композиције.
Изложба се креће од светла до мрака, односно Милевиних плодних година живота и сарадње са једном од највећих светских научника, до распада заједничке породице и свега што таква раздвојеност носи. А управо поменута вода на таваници, која прати посетиоце, је „орашчић који носи Милевин живот”.
Назив изложбе изведен је из њеног одговора на питање знатижељника зашто свој рад потписује мужевим именом. „Ми смо стена“, кратко је одговорила Милева.
Целокупна изложба простире се на 1.200 квадратних метара реновираног дела Музеја града, који ће након завршетка остати као легат.
Званично отварање изложбе “Милева: ми смо стена” за све посетиоце заказано је за 31. децембар на Петроварадинској тврђави.
Од Титела до врха светске науке
Милева Марић Ајнштајн је била српска математичарка и прва жена Алберта Ајнштајна. Рођена је 29. децембра 1875. године у Тителу у Аустроугарској, а умрла је 4. августа 1948. у Цириху у Швајцарској. Била је тек пета жена која је 1886. примљена у Државну политехничку школу у Цириху, где је упознала свог будућег мужа. Милева и Алберт су се венчали 1903. године и касније добили два сина. Раздвојили су се 1914. године. Када је Ајнштајн 1921. добио Нобелову награду, новац је дао Милеви да би могла да издржава своје синове.
Реновирана Милевина кућа у Новом Саду
Реновирање куће у Кисачкој улици број 20 у Новом Саду, у којој су некада живели Милева и Алберт, завршено је 2019. године. По жељи деде Милоша, Милевиног оца, њихова два сина, Едуард и Алберт, крштени су септембра 1913. године у Николајевској цркви, која се налази недалеко од ове куће. Марићева кућа у Кисачкој 20 саграђена је 1907. године, а како кажу старе приче, Алберт је, када су овде живели, у тадашњој конзервативној новосадској заједници добио надимак „шашави Марићев зет” због свог неконвенционалног понашања и дуге, рашчупане косе.
