Постоји једна заслужна личност која је данас неправедно заборављена. То је др Андрија Штампар, министар за здравство између два светска рата, човек са великим поштовањем и утицајем у свету. Он је био и потпредседник једне секције у Лиги народа. Његова заслуга је што је у Скопљу у 1921. години отворена прва бактериолошка станица, а у њеним оквирима је радила и секција за маларичне болести.
Али амбициозни Штампар није стао ту. Он је хтео да формира и хигијенски завод, касније и институт за тропске болести у Скопљу. Како?
Цео савремени свет, из којег ми не можемо да будемо изузетак, данас је подложан великом броју смртоносних вирусних обољења, од птичјег грипа, САРС-а, па до задњег коронавируса. Зато је добро да се потсетимо на епидемије које су захватиле Скопље, наводи хроничар Данило Коцевски у Новој Македонији, нарочито након Првог светског рата, кад су биле грађене прве институције за заштиту од болести и епидемија које су одузеле много живота.
Шта се дешавало у том периоду живота града? Историја медицине, нарочито социјална и превентивна медицина у Скопљу и у Македонији, нажалост, недовољно је позната и заборављена. Са њом је повезана и историја Скопља након Првог светског рата, зато што је управо здравство у основи нашег односа према социјали и друштву. То одражава степен свеобухватне здравствене и не само здравствене културе.
У том периоду Скопље је у веома тешкој ситуацији, као и многи други градови у Европи и свету. Владале су маларија и тропске болести, а од њих је била оболела скоро једна половина од становништва у граду. Пре тога, шпанска грозница је однела много више живота од оних који су умрли у Првом светском рату. Већ 1921. године био је оформљен први бактериолошки институт, односно бактериолошка станица.
У оквиру дела простора садашњег Клиничког центра, постављене су четири Декерове бараке добијене репарацијом које је Немачка плаћала након Првог светског рата. Мало је познато да је једна од барака сачувана и данас, а остале су одавно срушене, неке током изградње средње медицинске школе “Др Панче Карађозов”. Иако је дрвене конструкције, садашња барака изгледа монументално и представља живи споменик развоја здравства у Скопљу. У њеној непосредној околини сачуван је чак и део старе, масивне ограде од црвене цигле и неколико старих зиданих кућа из времена двадесетих година кад су постављене бараке као почетак превентивне медицине.
Али, постоји једна заслужна личност која је данас неправедно заборављена. То је др Андрија Штампар, министар за здравство између два светска рата, човек са великим поштовањем и утицајем у свету. Он је био и потпредседник једне секције у Лиги народа. Његова заслуга је што је у Скопљу у 1921. години отворена прва бактериолошка станица, а у њеним оквирима је радила и секција за маларичне болести. Али амбициозни Штампар није стао ту. Он је хтео да формира и хигијенски завод, касније и институт за тропске болести у Скопљу. Како? То је био скуп пројекат за који је требало да се обезбеде финансијска средства.
Користећи своје међународне везе, једино решење је било – помоћ од Рокфелера. Рокфелерова фондација је у то време била нарочито активна у свету, а и представници Лиге народа су често боравили у Скопљу поводом реализације идеје дра Штампара. Он је успео да обезбеди 20 милиона тадашњих динара из фондације “Рокфелер” тако што је зграда завода почела да се гради 1923. године. Зграда је завршена у 1924., а свечано је била пуштена у употребу петог априла 1925. године. Из фондације “Рокфелер” отварању је присуствовао специјални представник, познати др Мичел.
Тако је био оформљен скопски Хигијенски завод. То је она дивна зграда која је постојала до скопског земљотреса, кад је срушена. На њеном месту данас се налази зграда Министарства здравља. У 1927. години помиње се и Тропски институт (на фотографији).
Наши лекари ишли су на специјализацију у иностранство, а много познатих лекара је боравило у Скопљу и Македонији, али и групе медицинских сестара, међу којима су биле и оне познате под именом “шкотске жене”. Постојало је и посебно санитетско возило опремљено за такве потребе. Да потсетимо још једном да је Републички завод за здравствену заштиту (јавно здравље) објавило публикације поводом педесет и осам година постојања завода, а као посебно заслужни истраживачи ове проблематике су Елена Јосимовска и др Златанка Димитровска.
Мање је познато да је у тим 1920-тим годинама у Скопљу дошао др Станко Караман, касније оснивач Зоолошког врта. Међутим, главни повод за његов долазак биле су маларичне болести које су одузеле много живота. Др Караман је био паразитолог и редак познавалац подземне фауне коју је истраживао у Македонији. Током његовог другог доласка, он је скоро цео свој живот са породицом провео у Скопљу.
Постоји један куриозитет – скоро сви његови наследници, чланови породице у Скопљу, завршили су биолошке науке, са академским звањима и професорским титулама. Његова породица је живела у самој згради Природно-научног музеја, која се једно време налазила на тргу, на почетку улице Орце Николов, објект који је постојао до скопског земљотреса.
