Одмах по формирању факултета у Скопљу 1920. године, Миснистарство просвете се постарало да материјално помогне студентима давањем благодејанија (стипендија –прим. аут.) и помоћи за стан и храну. Тако је министарство у „Правилима за давање благодејања“ слушаоцима универзитета, донетим 1. октобра 1920, између осталог било одређено да се сви студенти слушаоци група које се формирају на скопском факултету, а пореклом су из Јужне Србије, имају бити послати у Скопље.
Тиме су се растеретили трошокови министарства, али и самих студената, до тада уписних на Филозофском факултету у Београду.
Филозофски факултет у Скопљу
Осим ове мере, министраство је у истом правилнику одредило, с обзиром на посебено тешке социјалне прилике на Југу, одобри још посебну семесралну помоћ (члан 10. правилника). Такође, било је прописано да сви државни стипендисти из хуманистичких наука буду у Скопљу и тиме додатно подстакну упис студената у новоформирани факултет. Овај члан међутим, у пракси никада није практикован. Касније измене Правилника, као она од 11. октобра 1922, уз мање допуне, имале су исте одредбе.
Студентски дом „Краљ Петар Први“
Филозофски факултет се увек трудио да својим сиромашним студентима олакша учење и материјално их помогне. Одмах по оснивању факултета, постојали су планови да се отвори и Студентски дом-интернат, али због непостојања адекватне зграде, морало се наћи привремено решење. Зато је факултетски Савет почетком академске 1921/22 уступио две дворане своје нове зграде за смештај студената, за „ђачки стан“, како се тада говорило. Захваљујући помоћи „Хришћанске заједнице младих“ у Скопљу је отворен први студентски дом. Налазио се у самом објекту Филозофског факултета, у две преуређене дворане. У њему су сиромашни студенти добијали скоро бесплатан смештај са огревом и осветљењем.
Радослав Грујић
Првим студентским домом у Скопљу руководио је посебан Одбор из круга наставника факултета, а чији је први председник био професор Радослав Грујић. Одбор се финансирао пре свега из донација и добровољних прилога дародаваца. Захваљујући његовом труду, одбор је прикупио довољно средства да је могао од почетка 1925/26. године плаћати и посебан објекат за смештај студената, кад су се студенти морали иселити из објекта факултета, због оснивања нових предметних катедри. И поред скромних прихода, у Дому се сваке године могло сместити, бесплатно или уз минималну цену, 15-20 сиромашних студената.
Већ почетком 1929/30. године, декан факултета Милан Прелог је покренуо иницијативу за зидање наменске, модерне и адекватне зграде Студентског дома. Осим објективних потреба, свакако да је додатни подстрек и узор за ову акцију било и отварање модерног студентског дома у Београду 1928. године.
Овој иницијативи су се радо одазвали сви представници државних, самоуправних (банских), локалних и црквених власти и достојанственика, као и грађанство Скопља и Јужне Србије.
Патријарх српски Варнава
Већ 15. децембра 1929. године основано је „Друштво за подизање Студентског дома у Скопљу“, са почасним председништвом ректора београдског Универзитета др Чедомиља Митровића и бана Вардарске бановине Живојина Лазића, а под стварним председништвом митрополита скопљанског, а касније и патријарха српског Варнаве. Како је друштво имало основни задатак да прикупи довољно новца за подизање дома, већ до средине 1930. године било је прикупљено преко 500.000 динара за ту намену.
Живојин Лазић
Подизање сту/дентског дома завршено је 1931. године. Као знак захвалности суверену из династије Карађорђевић, који је донео слободу Јужној Србији, понео је назив: Студентски дом „Краљ Петар Први“. Своју студентску кухињу (мензу), студентски дом је добио 1937. године.
Као своју Крсну славу, студентски дом у Скопљу прослављао је Св. Димитрија Солунског – Митровдан, о чијој прослави Скопски гласник нам доноси вест у броју 650, од 9. новембра 1940. године.
Фондови Филозофског факултета за сиромашне студенте
Имајући у виду да је државна помоћ била далеко од стварних потреба, Филозофски факултет је и сам оснивао или управљао задужбинским фондовима за материјално помагање својих сиромашних студена, те на тај начн омогућио што већем броју њих академско образовање.
Један од првих дародаваца факултета био је Јосиф Х. Арије, скопски Јеврејин, директор банке „Вардар“ у Скопљу. Он је поклонио Филозофском факултету своју кућу која се тада налазила на адреси ул. Вардарска бр. 3, ради оснивања стипендијске задужбине која ће носити његово име. Факултетски Савет који рукује овим фондом одређивао је на основу годишњег прихода од ренте износ и број стипендија који ће се додељивати. Једини услов задужбинара био је да се из задужбинских прихода помажу искључиво сиромашни студенти и студенткиње, доброг владања, врло доброг успеха и да су рођени у Јужној Србији, без обзира на верску припадност. Фонд за додељивање стипендија „Јосиф Х. Ариј“ постао је и формално активан тек по смрти завештача. Управо је ово завештање било основа за касније оформљени „Потпорни фонд студената скопског Филозофског факултета“.
Да су везе факултета са јеврејском заједницом биле блиске говори и чињеница да је Црквено школска Јеврејска општина у Скопљу званично обавестила декана факултета 31. марта 1925. године о отварању Јеврејског универзитета у Јерусалиму и о предлогу о успостављању међусобне сарадње и размене.
Скопски гласник је забележио у свом броју 243, из фебруара 1933. године о дару ЊКВ краља Александра Карађорђевића у износу од 10.000 тадашњих динара студентском потпорном фонду.
Јован Стеван Јевтовић, бивши златар из Београда и његова супруга Љубица такође су били једни од задужбинара. Они су од 280 акција „Техничке банке А.Д.“ у Београду, номиналне вредности 280.000 динара, основали „Фонд Михајла Јевтовића, почившег ученика VIII београдске реалке“. Од 1930. године Гилозофски факултет у Скопљу примао је 85 одсто прихода наведеног фонда, да се употребе за „издржавање сиромашних студената оба пола, вере православне, који су иначе добри, честити и доброг учења“.
У литератури се још помиње и постојање „Фонда за здравствену заштиту слушалаца (студената – прим. аут.)“.
Награде за најбоље студенте факултета
Зарад интелектуалног, научног студената и професора, који ће бити корисно за развој целе Јужне Србије, јавио се не мали број приватних дародаваца и задужбнара факултета.
Филозофски факултет је традиционално додељивао „Светосавске награде“ од свог оснивања, студентима са најбољим тематима на тему прославе првог српског архиепископа, и свечано их уручивао у згради факултета пред званицама.
Тако је краљ Александар I Ујединитељ, сваке године награђивао најбољи студентски светосавски рад са 2000 динара. Поред ове краљевске награде, било је и других.
Анђелко Крстић
Од свога оснивања 1886 г. y Београду Друштво Св. Саве ce издашно старало о школовању јужносрбијанске омладине. Убрзо после оснивања отворило je основну и продужну школу (приправну учитељску школу). У тој школи се образовало и учило око 20.000 питомаца из Старе Србије и Македоније, међу којима и познати књижевник Анђелко Крстић. Одмах после рата y Скопљу je основано његово повереништво.
Друштво Светог Саве (осн. 1886. год.) из Београда установило је и уручивало од Савиндана 1927. године посебну награду за одличне (најбоље) студенте Филозофског факултета у Скопљу. Најбољем редовном студенту факултета, који са најмањом оценом 9 положи свој дипломски рад у претходној години, Друштво Св. Саве је уручивало златни прстен са ликом светитеља.Ово највредније одликовање уписивано је у диплому награђеног, као знак посебне части. До 1930. године награде су биле уручене студентима Фанији Димитријевић (прва), Славки Јеремић и Батрићу Ђоровићу.
Госпођа Олга Крсмановић из Београда је јануара 1928. године, из фонда свог покојног супруга и великог добротвора Љубомира Р. Крсмановића, установила две награде од по 1000 динара за најбоље студентске радове. Награде су се редовно уручивале сваке године на Савиндан, а теме радова бирала је сама г-ђа Олга.
Госпођа Босиљка Г. Јанић, рођена Цинцар-Марковић, даровала је факултету (1. октобра 1928. године) у спомен свекра Самуила Јанића и супруга Голуба С. Јанића суму од 50.000 динара. Од ове своте формиран је при факултету „Фонд Самуила и Голуба С. Јанића из Маврова“.Годишњи приход овог фонда дели се сваке године, на празник Светог Саве, на две награде од 1500 и 1000 динара редовним ученицима скопског факултета, који су родом из Јужне Србије, са награђеним тематима из политичке, књижевне и историје уметности, као и етнографије.
Такође је и Општина града Скопља, којој је председавао арх. Јосиф Михаиловић,основала студентску награду. У част ослобођења 1912. године, Општина је на седници одржаној 12. марта 1930. донела одлуку да 26. (13.) октобар буде проглашен даном града Скопља. Тим поводом одлучено је да се Филозофском факултету сваке године додељује сума од по 1500 динара. Награда „13. октобар“ била је додељивана студенту с најбољим тематом по избору Наставничког већа факултета, уз препоруку да теме буду у вези са Скопљем и околином или Јужном Србијом. Награда се свечано уручивала на дан празника 26. (13.) октобра у присуству представника власти и грађанства.
Осим ових сталних награда, повремено су награде давали и Адвокатско друштво у Скопљу (од 1923. године, два пута до 1930. г.) и једанпут Удружење универзитетски образованих жена.
Студентска друштва и фондови
Студенти Филозофског факултета y Скопљу били су организовани кроз разна удружења и друштва: стручна, потпорна, уметничка и спортска. У свим тим удружењима студенти су активно учествовали и постизали завидне успехе. Од стручних удружења студената која су формирана, поменућемо најважније: географско-етнографско „Јован Цвијић”, историјско, за српскохрватски језик и књижевност, за германистику. Ту су затим Студентско потпорно и репрезентативно удружење. Сем ових удружења, скопски студенти основали су и свој хор „Обилић”, одсек Југословенског краљевског Аеро-клуба, шаховски клуб, спортски. Студенти или Академска омладина Јужне Србије, како се некада говорило учествовала је y свим националним, културно-просветним и социјално – хуманитарним акцијама, како y Скопљу, своме главном средишту, тако и y свим местима где их је било.
Приликом активности студентских друштава/удружења, њиховим седницама и скуповима је увек морао присуствовати неко од професора, чланова Савета факултета. Да би неко студентско друштво било активно, Статут и Правила његовог рада морали су имати сагласност Савета факултета, који их је на својим седницама потврђиво, чиме су постајала део Филозофског факултета.
Академско певачко друштво „Обилић“
У Скопљу, које је имало неколио ђачких хорова, било је пет певачких друштава Вардар, Мокрањац, Српско-јеврејско певачко друштво, Свештеничко друштво и Академско певачко друштво „Обилић“.Певачко друштво „Вардар“ било је најстарије друштво, основано још далеке 1907. године, док је певачко друштво „Мокрањац“, најпознатије и највеће у Скопљу, основано 1920. године. О популарности певачких друштава говори податак да су највећа од њих имала и преко 100 активних чланова.
У броју 311, од 10. фебруара 1940. године Скопски гласник је објавио кратко обавештење о оснивању новог академског певачког друштво, не наводећи његов назив.
У то време на челу певачких друштава налазила су ce лица од друштвеног положаја: професори универзитета, лекари, директори и професори гимназија, судије, свештеници и учитељи; a хоровође су или наставници певања средњих школа, или учитељи и свештеници
Рад y певачким друштвима био je врло напоран. Радило ce из дана y дан, a недељом и празником певали би у некој од градских или оближњих цркава.
Материјалне прилике скоро свих друштава биле су врло тешке. Опстајала су углавном од помоћи коју су им давали црквене општине за певање y цркви недељом и празником. Нека певачка друштва наплаћивала су и чланарину од својих чланова, као и трошак за извођење турнеја. Других помоћи, осим појединих приватних дародаваца, нису имала. Држава је занемаривала певачка друштва, тако да им се при извођењу турнеја нису давале ни оне олакшице које су ce иначе давала разним спортским и атлетским удружењима (соколи, скаути-извиђачи, аеро-клуб, народна одбрана, јадранска стража итд.)
У таквим околностима је на Видовдан, 28. јуна 1928. године оформљено и Југословенско академско певачко друштво „Обилић“, при Филозофскооом факултету. Активности удружења су била слична као и код осталих друштава, трудећи се да пре свега межу студентима развија музичку културу и образовање, и на тај начин помогло будућим учитељима у извођењу наставе музике у основним или средњим школама. Друштво „Обилић“ је већ 1930. године учествовало на свечаности и Прагу, поводом прославе 80. Рођендана председника Масарика, о чему је и послало списак делегата савету факултета 20. фебруара.
Географско-етнографско студентско друштво
Како би се географска наука даље развијала, на Филозофском факултету студенти Географског института и катедре за Етнологију основалису 1929. године Академско географско-етнографско друштво „Јован Цвијић“. Друштво је функционисало у склопу катедре као њена студентска секција, са превасходним циљем афирмације науке, кроз предавања и јавна читања. Исто тако друштво је радило на неговању сећања на свог патрона Јована Цвијића, оснивача антропогеографије у географској науци, и најзаслужнијег појединца за оснивае самог Филозофског факултета у Скопљу 1920. године.
Студентско друштво за српскохрватски језик, је основано одлуком и одобрењем Савета факултета на седници одржаној 28. марта 1938. године. Друштво је одлуком Савета добило и свој Правилник 31. марта 1938. године.
Осим наведених постојали су и Академнско литерарно друштво „Његош“, основано1921. године, Академско потпорно и репрезентативно удружење „Његош“, које је основано ради солидарне помоћи сиромашним колегама и y изузетним приликама претстављало је студенте и заступало његове интересе пред Саветом факултета.
(Наставиће се)
приредио:
Милош Стојковић, КГ5
Српски културно информативни центар Спона – Скопље
