Ко је први Србин пропутовао цео свет? У време када се српски народ борио за ослобођење и независност од Османског царства, један њихов земљак из Грбља направио је подвиг достојан уџбеника историје. Пловио је око света али је остао „заробљен у прошлости“.
Први Србин који је опловио планету био је Стеван Вукотић из Грбља – плодне превлаке између Котора и Будве, познатог по многим сународницима који су у прошлости оставили траг у Европи и свијету. До 7. века главно прекоморско и прекоокеанско средство путовања био је искључиво брод. Тако је јунак наше приче само један од многих забележених случајева. Иако у домаћој историографији не постоји консензус о питању првог Србина који је био светски путник, односно опловио планету, сачувана грађа из 19. века највише је памтила – Стевана.
Поморске и војне енциклопедије настале у време СФРЈ занемариле су ову историјску личност. Штавише, међу заслужним адмиралима и капетанима са југословенске територије, име Стевана Вукотића уопште се не помиње. На његовом месту епитет „први Југословен који је опловио земаљску куглу” понео је хрватски капетан Иво Висин. Величан је као „наш“ херој, а Вукотић запостављен као да није наш.
Стеван Вукотић је имао само 23 године када је 1823. као пловни официр кренуо на пут око света. Било је то више од три деценије пре Висина. Иако је пловио под руском заставом, то не умањује радозналост његовог подвига за историју поморства код Срба. Прославио се међу савременицима на руском ратном броду „Предприатије“, малом тројарболном једрењаку са 24 топа, изграђеном у Петрограду.
На пут око света брод је кренуо у пролеће 1823. из Кронштата. Прешао је Балтичко море, зауставио се у Копенхагену, Портсмуту, прешао Атлантик, остао у Рио де Жанеиру, опловио рт Хорн, опрао се у заливу и град Консепсион на чилеанској обали, пловио Пацификом кроз архипелаг Туамотус и зауставио се у Петропавловску на Камчатки. Пловио је и дуж обала јужне Аљаске, посетио Сан Франциско и обалу Калифорније, а затим преко Пацифика прошао Хавајска острва, Микронезију, Филипине и, упловивши у Индијски океан, стигао до Рта добре наде, и посетио чувено острво Св. Јелене, где је Наполеон једно време био заточен. Даље је поново прешао Атлантик у Порсмуту у Копенхагену и срећно се вратио 1826. у луку из које је испловио.
Брод и цела посада дочекани су у Кронштату уз највеће почасти.
Сврха путовања целе експедиције била је чисто научна, са 145 чланова посаде, међу којима је било много стручних природњака, астронома, физичара, метеоролога, један лекар и један свештеник.
Млад, здрав и снажан, Стеван Вукотић, официр, а сада циркумнавигатор, одликован је Орденом Св. Ане III реда и новчану награду коју је добијао сваке године, све до своје смрти.
После пловидбе око света, постао је командант јахте „Голубка”. Пловио је са маринцима и предавао наутику и друге поморске предмете. Нажалост, његов живот се завршио прерано. Преминуо је 1833. године, у 33. години живота и у чину капетана-потпоручника.
У руској поморској историји остао је познат под именом Степан Михаилович Вукотић, и био је само један од многих Бокеља који су, користећи предности својих резиденција, стигли на руским бродовима и одатле ступили у службу царства.
Српска историја памти и случај Матије Змајевића, који је био адмирал руске Балтичке флоте, грофа Марка Војновића, адмирала руске Црноморске флоте, и грофа Николе Војновића, контраадмирала Николе Вукотића и многих других.
Није на одмет истаћи да се у историјском сећању много више помиње Иво Визин, Бокељ из Прчања од Стевана Вукотића, за кога се везује атрибут: „први Јужни Словен који је опловио свет“. Истина је да је Иво Визин био први Јужни Словен који је опловио свет сопственим бродом „Сплендидо” од 1852. до 1859. године. Учинио је то 33 године после Вукотића, који је на руском ратном броду опловио свет 33 године пре Иве.
