Током октобра 1941. године немачка окупациона власт извршила је низ крвавих злочина масовним стрељањима код Лознице, у Краљеву и у Крагујевцу. Историчар и вршилац дужности директора Музеја жртава геноцида Дејан Ристић каже за РТС да је то била порука окупатора да неће толерисати било какав отпор. Поред објављивања допуњених издања књига о жртвама тих злочина, Музеј је први пут продуцирао и филм о стрељању у Шумарицама, истиче Ристић.
Спомен-парк Краљевачки октобар
У Краљеву се обележава Дан сећања на 80. годишњицу злочина у којем су немачки окупатори током Другог светског рата од 15. до 20. октобра стрељали више од две хиљада невиних цивила, док су се масовна убиства у Шумарицама и селима у околини Крагујевца трајала од 19. до 21. октобра 1941.
Поводом годишњице тих трагичних догађаја, Музеј жртава геноцида објавио је измењена и допуњена издања књига Име и број Станише Бркића и Идентитети жртава стрељаних у Краљеву октобра 1941. Силвије Крејаковић.
Историчар и вршилац дужности директора Музеја жртава геноцида Дејан Ристић истиче да је посебно крвав октобар 1941. године, који су обележила три масовна злочина над цивилима – у Драгинцу код Лознице, у Краљеву и у Крагујевцу.
Ристић указује да је то била порука окупационих власти Србима да се било какав отпор неће толерисати и да га не сме бити као у Првом светском рату.
“Октобар 1941. је изузетно значајан и због своје трагичности, драматичности и поруке да се за слободу ваља и мора борити”, каже Ристић.
У одмазди је, по познатој формули нациста предвиђеној само за Србе, стрељано 100 људи за једног убијеног немачког војника, а 50 за рањеног.
Жртве стрељања у Краљеву били су радници фабрике вагона, већим делом мушкарци, а било је и бројних избеглица из других окупираних делова Југославије, углавном Словеније. Ту су били и Јевреји и Роми, реч је о масовном злочину против човечности”, објашњава Ристић
Поред краљевачког комплекса Спомен-парка управо стоји један велики вагон, симбол сећања на те избеглице.
Историчарка Мирјана Савић наглашава да је злочин против човечности, без преседана, у Краљеву од 15. до 20. октобра 1941. који су починиле јединице Вермахта, имао је снажан демографски удар на Краљево.
Убијено је најмање 2.198 људи, а база података још се употпуњује, додаје Савићева.
Гробље стрељаних простире се на 12 хектара, а идејно решење тог простора урадиле су архитекте Спасоје Крунић и Драгутин Ковачевић.
Централи део представљају мермерна обележја – сасечена стабла која представљају прекинут живот људи различитог доба.
Савићева наводи да је међу страдалима било 106 млађих од 18 година, а највећи број стрељаних били су људи у најбољој животној доби, од 25 до 55 година. Црвене стазе у спомен-парку између мермерних обележја, каже, симболизују крв која се лила у потоцима октобра 1941.
Према њеним речима, амфитеатар у оквиру комплекса прима неколико хиљада људи, а новијег датума је капела у којој треба да се нађу имена свих убијених.
Дејан Ристић каже да је у Крагујевцу идентификовано 2.796 жртава које су страдале између 19. и 21. октобра, и то не само у Шумарицама већ и у околним селима – укупно око 5.000 људи. Најмлађа жртва имала је само 12 година.
Документарац о злочину у Крагујевцу
Музеј жртава геноцида жели да документарним филмом укаже на важност сећања на те догађаје.
Ристић истиче да је недавно завршена продукција документарно-играног филма Србија већа од страха – предавања о тишини професора Павловића, који ће се премијерно бити приказан 21. октобра на РТС 1.
Посвећен је злочину у Крагујевцу који се први пут приказује на документарно-играни начин.
Ристић напомиње и да је први пут Музеј жртава геноцида ушао у продукцију таквог филма, а љубазношћу Управе Парка “20. октобар”, комплетно дело снимљено је на аутентичним локацијама, у Шумарицама.
