Десет хиљада страница дневника испуњеног записима са 4.000 портрета и 3.000 цртежа, венецијанска комода из 18. века, збирка огромних давно патинираних кључева старих о неколико векова, награде и дипломе, стотине књига, много архивска грађа – све је то део заоставштине српског сликара, историчара уметности и путописца Милутина Дедића (1935 – 2021).
Његови синови Филип и Лука поклонили су га Удружењу за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат“.
Међу педесетак уметничких слика на којима се најчешће појављују воденице, Хиландар, морски мотиви, највише је Дедићевих. Ту је и драгоцена античка посуда са фосилизованим наслагама хране старим хиљадама година. Ова заоставштина сликовито дочарава необичан, тежак, али занимљив уметнички и боемски животни пут Дедића.
Рођени брат легендарног Арсена Дедића, живот је посветио осликавању Хиландара и других српских манастира, као и српског заборављеног етно наслеђа, посебно воденица. Рекао је да се као дете крио у млину са породицом током бомбардовања у Другом светском рату и од тада остао фасциниран њиме.
Често је сликао океан, споменике и пејзаже у Србији, свом родном Шибенику, широм Далмације и Југославије. Аутор је и бројних путописа, као и неколико књига. Крајпуташи су му били омиљена инспирација, а Скадарлија омиљени дом.
Дедић је стварао уметност у сваком тренутку, када на други начин није морао да зарађује за хлеб, или да спава. За живота је променио прегршт професија, али уметност је увек била везивно ткиво његовог живота.
Једно време је радио као учитељ у Далмацији, затим је отишао у војску у Задар, у Школу резервних официра, где је упознао Гојка Суботића, српског академика, који ће га гурнути у сликарство.
Крајем педесетих година стигао је у Србију и завршио историју уметности. Само у првих неколико година студентског живота од 1957. Дедић је променио чак 15 станова, оставивши белешке и цртеже о животу станара, али и српској културној баштини.
Арсен је Милутину написао својеврсну оду, песму „Мој брат“.
Арсен је пре више од пет деценија певао:
Ко зна гдје си, на којем мору
ко зна гдје си, на којем од копна
да ли сам или негдје ко и ми имаш дом
увијек вољан да даш све ни за шта…
