Изнова, повратак на планине. Љуботену погледе упућене. Зеницом Скопља.

Један од врхова на Шар-планини, досиже висине (песничке) – 2.498 метара. Границе и прелази, нити, линије и међе. Видљиве и невидљиве. Дате и (не)постојеће…Погледима из Скопља; ту се негде размеће Космет и Македонија.

Иван Јастребов је записао да од села Штрпца, од самог подножја ове планине до врха Љуботена има пет сати хода. Чука (врх) Љуботена је са стране Качаника положита, али са стране села Штрпца је стрма. На врх се пола сата треба пењати готово четвероношке. На врху је равно мјесто од око 4 квадратних хвата са фантастичним погледом на све стране. Види се Качаник, Скопље, испод је Тетовско поље, Гостивар, цело Подримље, Дечани, Пећ, Ђаковица, Приштина, Гњилане. По Јастребову, нема бољег места одакле се виде цела Стара Србија и Љуботен као средишња тачка. Љуботенско језеро је на сат пута од подножја врха.

У овим се погледима ка Шари, на врхове огледа и наше постојање.

Као да се да видети у њему, у самом врху, у планини и наша низина. И гледамо га одоздо, а огледа се све оно (не)написано, већ наведено, сва села, засеоци, градови и реке, топоними.

Као да својом моћном појавом и лепотом оцртава простор целине.

Милутин Станчић

Фото. Жарко Трајаноски