Први дан 65. међународног београдског сајма књига, који је почео 23. октобра, протекао је у знаку изузетног узбуђења, обарања рекорда посетилаца првог дана ове значајне културне манифестације јер се под сајамске куполе слило 15.624 љубитеља књиге, преносу Танјуг.
Директорка Београдског сајма Данка Селић овакво интересовање за најзначајнију културну манифестацију у региону објашњава двогодишњом паузом, изазваном глобалном здравственом кризом, која је љубитеље књиге и лепе речи ускратила за симбол и националног и властитог културног идентитета.
А то је симбол који је настао много пре него што се већина посетилаца родила. Организатори и издавачи су се са своје стране потрудили да сајамске изложбе и програме учине максимално атрактивним, информативним и привлачним за све књижевне афинитете, укусе и очекивања.
Организатори и излагачи, односно издавачи очекују да се овакво интересовање најшире јавности одржи током свих дана сајма, који ће трајати све до недеље 30. октобра.
Три велике „Гласникове“ едиције
„Сабрана дела Франца Кафке”, „Прозна дела српских научника” и „Дела Станислава Кракова” капиталне су едиције „Службеног гласника” представљене на 65. међународном београдском сајму књига.
Према речима Јелене Триван, директорке и главне и одговорне уреднице ЈП „Службени гласник”, овај издавач се одважио на то да објави и до сада неиздаване цртеже и једини аутентични разговор Франца Кафке, а међу књижевним делима српских научника налазе се књиге „Са пашњака до научењака” Михајла Пупина, „Кроз васиону и векове” Милутина Миланковића, „Сулејман и Рокселана” Радована Самарџића, „Калуђер и хајдук” Стојана Новаковића, „Роман јегуље” Михаила Петровића Аласа, и друге.
– Едиција посвећена српским научницима показује до које мере су били хуманисти, талентовани писци и есејисти, праве ренесансне личности, како су размишљали о уметности, спајајући је са својим разноврсним интересовањима. „Сабрана дела Станислава Кракова”, писца који је након Другог светског рата био проглашен за издајника и прогнан из своје земље, приближавају читаоцу ову свестрану личност – истакла је Јелена Триван.
Дела Станислава Кракова, у десет књига, представљају до сада најцеловитији приказ стваралаштва једног од најсвестранијих међуратних српских књижевника – редитеља, пилота, археолога, љубитеља аутомобилизма. На једном месту сакупљена су сва његова лица: писца, ратника и ратног уредника, путописца, полемичара, новинара, историчара српске традиције. Петар Пијановић приредио је његов роман „Крила”, Александар Јерков дело „Кроз буру”, Гојко Тешић дела „Црвени Пјеро и друге прозе”, „Кроз земљу наших краљева и царева” и „Чар Синтре”, Зорана Опачић и Наташа Јовановић „Стваралаштво о Великом рату”, Младен Весковић „Репортаже из авијације”, Горан Максимовић „Живот човека на Балкану”, Петар В. Арбутина „Пламен четништва” и Александар Гаталица приредио је дело „Наши савременици о Кракову”.
О „Сабраним делима Франца Кафке” говорио је преводилац и приређивач Јовица Аћин. Он је напоменуо да је загонетку звану Кафка најпре могуће решити читањем самих његових дела, због тога што је то аутор који суделује у нашем времену и који се никада не може преценити, а кога су волели многи великани: Борхес, Набоков, Бланшо, Буцати, Зебалд… Захваљујући Максу Броду, Кафкином пријатељу, који није извршио његов тестамент и није уништио његове рукописе, сада код „Гласника” у првом колу читамо преводе засноване на факсимилним издањима аутентичних рукописних изворника, једини аутентични разговор са писцем Густава Јануха и записе Валтера Бенјамина о Кафки, гледамо његове цртеже. Књиге су употпуњене објашњењима, подацима о тексту и његовим изворницима, хронологијом, књижевним коментарима цртежа и поговорима, који потичу управо од Јовице Аћина.
