Геополитичке тензије узрокују високе трошкове енергије, док смањење понуде ремети и потрошњу, чиме директно утиче на цене. Крајњи резултат је да скоро половина светских земаља има двоцифрену или вишу стопу инфлације.
Двоцифрена инфлација доминира ове године у већини земаља света, а у некима, односно у Зимбабвеу, Либану и Венецуели, које имају највише стопе, чак је и троцифрена.
Како су притисци на цене расли, 33 централне банке су ове године подигле каматне стопе. Ова координирана повећања каматних стопа су највећа у последње две деценије, означавајући крај ере најнижих каматних стопа.
Почевши од 2023. године, централне банке би могле да наставе ову политику пошто инфлација остаје агресивно висока.
Према информацијама „Визуел капиталиста”, лидер по стопи инфлације у Европи је Турска, где је тренутно 85,5 одсто и виша је од стопе инфлације у Украјини, где инфлација износи 26,6 одсто.
Међу земљама у региону, водећу позицију има Македонија са скоро 20 одсто инфлације. Бољи на листи су Албанија са 8,3 одсто, Грчка са 9,1, Србија са 15 одсто, Хрватска 13,2, Црна Гора 16,8, Босна и Херцеговина 17,3 и Словенија 9,9 одсто.
