У разговору са Драганом Цветићем макетаром из Скопља за наш лист Слово (новембар 2022.) који преносимо на електорнској платформи СПОНА.

Професионално се макетарством бавим више од 15 година и то ми је једини извор прихода, међутим, тешко је опстати у овој ситуацији, каже Цветић, кога, без обзира на све не напушта истрајност.

Има ли заинтересованих сакупљача макета?

– Има, али их нема на Балкану. Веома ретко се јави неко са ових простора. Пре свега мислим на Македонију, али ни у Србији није много другачије. Велика већина, слободно могу рећи 99% колекционара је из Западне Европе и Северне Америке.

Да ли вам недостаје време када је постојала ЈНА и широк спектар модела авиона?

– Био сам мали у то доба, али се сећам да су скоро свакодневно летели изнад града. Било је то неко друго време које се не може поредити са данашњим. Било би лепо да се вратим у оно време када је војска још нешто значила у друштву. Данас је све сасвим другачије.

Како изгледа бављење макетарством у Македонији?

– Нажалост, овде је врло мало људи који се баве овим хобијем. Од пре 7 година имамо и клуб који промовише и популарише макетарство кроз организовање годишњих међународних такмичења и изложби. Али од почетка пандемије тога нема, па чекамо боље и безбедније време да поново све покренемо. Надамо се да ћемо наставити следеће године.

Који су материјали потребни за израду модела и одакле их набављате?

-Модели се купују у комплету. То је кит који садржи делове који су потребни за склапање модела. Поред тога потребне су боје, лепак, четке, прскалице и компресори. Затим пинцете, скалпел, клешта…Све то чини овај хоби прилично скупим, зато га углавном себи могу приуштити одрасли људи.

Да ли морате да надограђујете идеје, знање, материјал да бисте били још бољи?

– Израда модела је хоби који подразумева стално учење, улагање и надоградњу. Пре покретања било ког модела се обавља истраживање и траже референтни материјали као што су фотографије, видео записи или књиге на задату тему, како би се направио што тачнији модел. Да бих направио добар модел, морам да прочитам у просеку 50 страница текста и видим десетине ако не и стотине фотографија.

Колико сте модела до сада направили?

– С обзиром на то да се овим хобијем бавим од 1990. године, а у последњих 15 година сам професионално направио велики број модела, по слободној процени негде око 1000.

Колико сте награда освојили?

– Имам око 300-400 медаља и специјалних признања. Немам више ни где да их чувам. Медаље и награде нису битне колико дружење и размена искустава. Зато и идем на такмичења последњих 15 година.

И ваша супруга се бави овим хобијем, да ли то доприноси већем међусобном разумевању?

– Да, Тијана се тиме бави из хобија. Повремено сачињава макете, али, на жалост, последњих година је веома заузета професионалним активностима, па нема толико времена за макетарство. Подршка животног партнера је веома битна у овом послу. Многи људи су одустали од макетарства због неразумевања партнера.

 

Разговор водио: Милутин Станчић

фото: лична архива саговорника