Мирослављево јеванђеље је и ове године доступно је јавности у Београду сваког наредног четвртка и суботе, све до 14. јануара 2023. године.

По свом саставу, Мирослављево јеванђеље је јеванђелистар, богослужбена књига настала осамдесетих година 12. века по налогу Мирослава, хумског кнеза, брата великог жупана Стефана Немање. Дијак Глигорије, чији је потпис на последњем штампаном листу, сматра се писаром или минијатуристом.

Јеванђеље се одликује јединственом мешавином романичког стила и византијске традиције, садржи 296 минијатура нацртаних пером, обојених и украшених златом. Иницијали се одликују својом разноврсношћу у комбиновању геометријских и цветних преплета, са зооморфним елементима стварних и фантастичних животиња. Кожни повез јеванђеља, украшен монограмима, флоралним орнаментом и концентричним круговима, највероватније потиче из 14. века, из једног од светогорских манастира.

Први познати податак о месту чувања Мирослављевог јеванђеља у манастиру Хиландару потиче из средине 1845-1846. када је руски епископ Порфирије Успенски, очаран лепотом књиге, исекао један лист из Јеванђеља и однео га у Петроград, где се и данас чува у Народној библиотеци.

Краљ Александар Обреновић примио је на поклон Мирослављево јеванђеље и оснивачку повељу Хиландара приликом посете манастиру марта 1896. године. Рукопис је потом донет у Београд. У турбулентним временима најстарији српски ћирилични рукопис чуван је с највећом пажњом. Предат је Народном музеју 1945. године.

Због изузетног значаја и вредности, Мирослављево јеванђеље је 1979. године проглашено за културно добро од изузетног значаја. У јуну 2005. године уврштен је на Унескову листу Памћење света (Memory of the World).