С вером која му је, како кажу, угрејала срца и оснажила га у надању да ће његове молитве узнесене Светом Николају Српском бити услишене, јер владика Николај чује свачији вапај и зна душу сваког човека, многобројни народ из престонице, али из најудаљенијих крајева Србије, сабрао се у порти Вазнесенске цркве у Улици адмирала Гепрата, где је на челу с патријархом српским Порфиријем, архијерејима и свештенством дочекао јуче мошти овог светитеља. Кивот је стигао у Београд неколико минута пре 18 часова, а до тада су и стари и млади целивали његову икону у цркви. Многи су тихо певали Тропар Светом Николају Српском. Други су поручили да су његове свете мошти у правом тренутку стигле у наш град да утеше Београђане, али и све оне који саосећају с њима после недавних трагичних догађаја у Основној школи „Владислав Рибникар” и селима у околини Младеновца и Смедерева.
– Утеха и покајање потребни су нам да бисмо кренули даље – поручила је бака Софија, са Ђерма.
Да буде део овог сабрања с Косова и Метохије запутила се и Софија, која је, како каже, удружила молитве са сестрама у Христу Снежаном и Ђурђицом из Буђановаца.
– Од сваке невоље ме чува овај крст који сам добила у манастиру Лелић, знам да је то снага Светог Николаја – каже Марија Остојић, студенткиња. Да су јој молитве овом светитељу помоћ у многим искушењима, уверава и Исидора Кокић, мајка троје деце.
– Подучавање у вери потребно нам је свакодневно, а у томе нас подржавају свештеници, епископи и патријарх кога волимо. Када се сваке недеље одлази на литургију, онда јачамо у вери – поручила је Вождовчанка Јасмина Илић, која је дошла с ћерком Теодором.
Док су чекали да се поклоне моштима многи верници су у рукама држали божуре и руже. Ни сузе се нису криле, сливале су се низ образе. Они који су одбијали да открију своје утиске изговарали су „Праштај”, јер је овде више говорила тишина, а у њој су се мисли свих сабраних повезивале ка светитељу. Кад је његов кивот унет у храм, служено је празнично бденије, а по завршетку богослужења верници су целивали мошти, које ће остати у Београду до недеље, ради утехе и духовног окрепљења верног народа у овим тешким данима.
Претходно је кивот с моштима Светог владике Николаја из манастира Лелић пренет до Цркве Покрова Пресвете Богородице у Ваљеву, где је формирана литија коју је предводио епископ ваљевски господин Исихије. Литија је прошла главним градским улицама, до Саборног храма Васкресења Христовог и ту је јуче, на празник Светих Кирила и Методија читан акатист Светом владици Николају.
„Радуј се, необориви бедеме истине православља, радуј се, оче отаца, славо и красото, радуј се, драгоцени сасуде дарова Духа светога, радуј се, праведни разобличитељу безбожних и лажних наука, радуј се, речи живота вечнога, неућутни благовесниче, радуј се, недремљиви чувару и пастиру добри. Радуј се, јер си лаж обелоданио и свету веру утврдио”, речи су из акатиста.
Присутнима се обратио владика Исихије, који је подсетио на речи Светог Јустина Ћелијског да „од Светог Саве па до данашњег дана наше православље није имало речитијег и моћнијег исповедника од преосвећеног Николаја”…
– Владика Николај јесте вечни вођа рода српског. Он је наш заступник пред Богом, наш молитвеник, он је и учитељ нашег рода, учитељ покајања, учитељ благочешћа, притом и учитељ правоживља, јер није довољно само имати праву веру, него је потребно и живети на тај начин, сходно тој вери. И тиме се највише истицао владика Николај, који је својим примером очитавао и појашњавао нам Свето јеванђеље, а потом и многим богомудрим делима књижевним, златоустим проповедима, мудрим списима теолошким, народним благочестивим песмама и на многе друге начине говорио о спаситељу Христу – беседио је владика Исихије.
После читања акатиста и обраћања епископа ваљевског, кивот с моштима је из града на Колубари кренуо према Београду. У испраћају кивота с моштима Светог владике Николаја Жичког и Охридског из Ваљева су са свештенством и монаштвом Епархије ваљевске учествовали припадници Војске Србије.
