Миливоје Млађеновић, Селектор 67. Стеријиног позорја, које ће бити одржано од 26. маја до 3. јуна, објавио је које представе ће бити у такмичарском делу и у нетакмичарском међународном делу фестивала под називом „Кругови“.

Миливоје Млађеновић

Млађеновић је уживо видео 51 представу позоришта у Србији и региону и седам представа у форми видео снимка. Од укупног броја премијерно изведених представа 21 је праизведба домаћих драмских дела, међу којима и три ауторска пројекта и четири драматизације прозних дела.

Време тескобе

“Има неколико ствари које нам говоре о томе где ми живимо, са чим живимо, са чиме се сукобљавамо. Тескоба је осећање које доминира нашим животима па се то преселило и на позоришну сцену и то можемо схватити и дословно и као термин којим се бави психијатрија. Ништа то није случајно, то је тај наш уски живот, уска паланка и чаршија у којој живимо, која се на нас обрушава и која нам не да да дишемо пуним плућима. То је основно осећање које се са позорнице преноси на публику, са публике на свет у коме живимо. При том најмање мислим на политику, већ на њене последице”, казао је Млађеновић за Танјуг.

Следећа карактеристика је, каже, да се наша позоришта доминантно баве новим драмским делима и то често приступају делима драмских писаца, имају поверења у младе редитеље и сараднике што нас радује.

“Не радује нас то што наших великих драмских писаца, живих и здравих, нема или бар не у очекиваном броју. Добро је да се враћамо и заборављеним вредностима неких драмских дела као што је Настасијевић, наш савременик Велимир Лукић. То су све неке добре тековине нашег позоришног живота”, рекао је Млађеновић.

ТАКМИЧАРСКА СЕЛЕКЦИЈА 67. СТЕРИЈИНОГ ПОЗОРЈА

ИЗБИРАЧИЦА, писац Коста Трифковић, режија Ива Милошевић; Народно позориште/Народно казалиште/ Nepszinhaz Суботица

Из Трифковићеве водвиљске структуре Избирачице, редитељка Ива Милошевић у први план излучује критички однос према питању слободе и слободног избора, а потискује данас излишни обрачун комедиографа који се тиче недаћа војвођанског грађанства на измаку деветнаестог века. Тако ликови беспрекорно реконструисане бидермајер епохе, делују из перспективе савременог гледаоца као ликови театра апсурда, или су налик луткама чије конце вуче  церемонијал-мајстор скривених моћи,  у складу с правилима бидермајер епохе, што врло често подразумева и одрицање од сопственог, интимног става, порицање сопства, односно идентитета. Другачије речено, ради се о префињеном облику тлачења и тираније.

ПРОТЕКЦИЈА, писац Бранислав Нушић, режија Кокан Младеновић; Народно позориште Сарајево (Босна и Херцеговина)

У Протекцији Кокан Младеновић предочава театарску слику друштва дубоко захваћеног корупционаштвом и непотизмом, друштва алаве бирократије и политичких накарада. Нушићевом Протекцијом, пре сто година отворено је Народно позориште у Сарајеву. Кокан Младеновић мудро и духовито креира делотворан концепт представе: сједињује два света, прошло и садашње, водвиљско и ангажовано, класично и савремено. Као аутор адаптације Милена Богавац додала је анажоване сонгове, актуелизовала и модернизовала дијалог, и најважније, повезала судбину протагонисте са судбином Бранислава Нушића. Тако је Нушићев доброћудни смех Младеновић претворио у разорно сурову комику и сатиру.

КОД ВЕЧИТЕ СЛАВИНЕ, писац Момчило Настасијевић, режија Соња Петровић; Српско народно позориште Нови Сад и Центар за развој визуелне културе Нови Сад

Поетска и музичка драма о фаталности, у којој се топос инцеста и жудње окончава тескобом, лудилом, проклетством и злочином, преобликовани су у снажну, експресионистичку, глумачки страсну представу о безграничности љубави, патњи и покајању. Соња Петровић успела је да Настасијевићеву параболу о неуништивости телесне жудње, која одводи јунаке и јунакиње у злочин и смрт, преведе у сценски артикулисан говор, да заумне говорне изразе уплете у све јасне и разјашњене делове радње. Њена режија садржи елементе истинског позоришног ритуала којем се глумачки ансамбл здушно предаје.

ЧУДО У ШАРГАНУ, текст Љубомир Симовић, режија Јагош Марковић; Југословенско драмско позориште Београд

Привидно натуралистичка, апсолутно чудесна драмска повесница о идентитету раскриљена је од необичних, несрећних животних прича до централне идеје о чудесима човека који ће на себе преузети грехове скупине страдалница и страдалника изгубљених у времену и простору. Јагош Марковић је редитељски виртуозно ускладио ритам збивања са истанчаним тоналитетом Симовићева драмске поезије саткане од језика свакодневице утапајући је у добовање непрекидне кише, симболичкe предапокалиптичнe oпомене.

ГОДИНЕ ВРАНА, текст и режија Синиша Ковачевић; Народно позориште Београд

У основи драме Синише Ковачевића су историјски догађаји у Београду „две ледене ратне зиме“ Првог светског рата. Упркос томе, љубав, сентименталност и страственост су доминантне одлике драме Године врана. У сценској реализацији редитељ Ковачевић вешто користи простор на различитим плановима и перспективама, у дубину и у висину (ледена пустопољина, сиви претећи оловни облаци). Стилизовани, кореографисани налети врана у комбинацији са предметима, музиком и тишинама, криковима и ритмовима превазилазе своју изворну метафоричност и доводе до најдубљих и најскривенијих емоција: туге, љутње, страха, тескобе, изазивајући снажно дејство код публике која жуди за непосредним сликама. Злокобне, претеће вране над Србијом, истовремено успело дејствују као везивно ткиво сценских слика.

РОЛЕРКОСТЕР, текст Јелена Кајго, режија Милица Краљ; Атеље 212 Београд

Комедија Ролеркостер дотиче бројна важна подручја наше савремености: религију, идентитет, технолошки и информатички прогрес, ментално и духовно устројство људског бића. Редитељка Милица Краљ на основу овог драмског текста, сучељавајући два света (стари, наиван и доброћудан, са бизарностима и дехуманизмом новог) гради урнебесну комедију са елементима театра апсурда и гротеске.

ПОСЛЕДЊЕ ДЕВОЈЧИЦЕ, текст Маја Пелевић, режија Кокан Младеновић; Позориште „Деже Костолањи“ Суботица

На основу драме Маје Пелевић, Кокан Младеновић гради снажно, интелигентно, целовито и поетски  интонирано позорје о првим (рођење) и последњим (смрт) стварима овог нашег безнадежног Света. Ова дубоко интимна драмска повест, одсликава и  глобалну слику сумрака наше цивилизације у којој је све, укључујући и најневинија бића, људски подмладак, подложан законима тржишта. На гледаочева чула ова монолитна позоришна структура, у заносној игри и песми глумачког ансамбла  театра „Деже Костолањи“, делује као драмска  симфонија,  као аутентични урлик, вапај, последња Опомена човечанству.

ФЛЕКЕ, текст Тијана Грумић, режија Југ Ђорђевић; Краљевачко позориште

Зато што је писана из перспективе детета, драма Флеке Тијане Грумић поседује посебну, поетску вредност. Представа о одрастању девојчице у миљеу јасно поларизовних родних улога и уз перманентно присуство смрти, задржава ту поетичност, упркос окрутном парадоксу на који се ослања. Атмосфера представе је сентиментална, бојена чежњом, снивањем, али непрекинуто осенчена флеком, присуством смрти. Редитељски поступак Југа Ђорђевића карактерише брижљив приступ лирској фактури драме Тијане Грумић тако што потцртава сценски атрактивне, ведре, асоцијативне низове, свесно градећи контраст у односу на сталну присутност атмосфере туге и сете. Тако је настала целовита чудесна вртешка од недосањаних снова.

БЛУДНИ ДАНИ КУРАТОГ ЏОНИЈА, текст Филип Грујић, драматизација Димитрије Коканов, режија Јована Томић; Новосадско позориште/ Újvidéki Színház Нови Сад и Стеријино позорје

Једна од модерних верзија параболе о „сину разметном“. Џони, трагајући за оцем – а истовремено супротстављајући се „женском“ принципу – настоји да пронађе себе. Још једна драмска прича о одрастању јер јунак ни сам не зна ко је. Џони је авантуриста, храбар, снажан, заводљив, нарцисоидан, духовит, размажен и рањив. Уистину, он је „жељан љубави и пажње једне особе за којом трага на свом путовању“. Он је и јунак и антијунак. Лирична поливалентост је основа редитељског приступа Јоване Томић. Она пажљиво и упечатљиво, служећи се повремено и иронијом, развија низ жанровских варијација које налази у згуснутој драматизацији Димитрија Коканова.

НЕТАКМИЧАРСКА  МЕЂУНАРОДНА СЕЛЕКЦИЈА „КРУГОВИ“

И у селекцији Кругови следимо концепт Такмичарске селекције, односно начело да се бирају представе из корпуса националне драматургије. На тај начин Стеријино позорје још једном настоји да потцрта доследност у остваривању своје основне мисије. На основу тога за овогодишње 67. Стеријино позорје предлажем представе:

ЈА САМ ОНА КОЈА НИСАМ, писац Мате Матишић, режија Паоло Мађели; ЗКМ Загреб (Хрватска)

Праизведба новог провокативног текста Мате Матишића Ја сам oна која нисам у режији Паола Мађелија је драмски триптих: Хрватска Лолита, Порно филм и Жена дјевојчица, једночинке које су делимично повезане ликовима. У свакој једночинки аутор тематизује облике женске потчињености и потлачености. Редитељ Мађели гради три пародије о нама, нашем лажном моралу и о томе како у тој лажи функционише тзв. виши слој, дакле интелектуалци те друштво у целини. Спајајући елементе спектакла, мелодраме, сатире, комедије, трагедије и гротеске, Мађели појачава гротескност и ствара социјалну фреску.

УСИДРЕНЕ, писац Елвис Бошњак, режија Анастасија Јанковска; ХНК Сплит, ГДК „Гавела” Загреб, ХНК Задар (Хрватска)

Бошњаково драмско писмо личи на чеховљевску драматургију примењену на далматински амбијент и темперамент. Средишња тема је породица као главни извор отуђења. Бошњак је писац благе ироније и тихе гротеске. У средишту радње је судбина жене која, попут небројених жена са острва, чека мужа да се врати из прекоморских земаља. Та неизмерна патња, чекање и одлука да се таква судбина прихвати чвориште је ове узбудљиве, језички егзотичне драме.

MY NAME IS GORAN STEFANOVSKI, драматург Бранислава Илић, режија Бранислав Мићуновић; Драмски театар Скопје (Северна Македонија)

Горан Стефановски је један од највећих драмских писаца Македоније и региона.  Његове драме су ванвременске, универзалне и увек актуелне. Бранислав Мићуновић је на основу ауторске адаптације Браниславе Илић, која садржи монтажу сцена из седам драма Горана Стефановског (Црна рупа, Лонг плеј, Сарајево, Казабалкан, Хотел Европа, Евроалиен, Одисеја) изградио својеврсну интимну, узбудљиву и децентну, глумачки рaскошну посвету великом драмском писцу, троструком добитнику Стеријине награде.

Представе у част награђених

ХРКАЧИ, текст и режија Никола Пејаковић; Народно позориште Републике Српске Бањалука (БиХ-РС)

Урнебесна представа, са елементима театра апсурда, комедија о корони, али и „о нама и нашим болестима које душу нападају; о демонском егу, о страстима и моралном суноврату модерног друштва и ове цивилизације“. У години велике тескобе, комедија Николе Пејаковића долази као идеална сценска форма за преко потребно  растерећење и духовну релаксацију публике.