Позоришни фестивал „Дезире” у другој половини трајања донео је представе које оштро анализирају наше друштво и његову историју
Сцена из представе „Седам страхова”
Народни театар из Битоља добро је познат публици фестивала „Дезире”. Пре две године гостовали су с представом „Баксе” у режији Игора Вука Торбице, а пре тога с представама „Доктор Фауст” у режији Андраша Урбана и „Нојева Македонија” у режији Кокана Младеновића.
Ове године, како преноси „Политика“, театар изузетне енергије на фестивалу наступио је с представом „Хистори оф мадерфакерс” у режији Андраша Урбана, који је заједно с Ведраном Божиновић урадио драматизацију Шекспирове драме „Кориолан”.
„Ово је историјска драма по једном од најзначајнијих ликова из историје старог Рима, који се сукобљава с двоструким моралом што се појављује у држави у време када се римско друштво демократизује. Сукоб личног и принципијелног са другим моралом који јесте обележје и народа и демократије саме. Кориолан није дипломата, то је његова једина мана, он представља војнички принцип у време када читав Рим одлуке доноси политички”, каже Андраш Урбан o овој представи, али додаје да се она се не бави влашћу, већ људима који бирају ту власт. Отуда кроз историјску призму монолози које изговарају глумци на почетку и крају представе социолошка су анализа друштва, а пандемија је само ново поље које је оголело морал појединца.
Урбан каже да и сам повремено покушава да повуче паралелу између Битоља и Суботице. „Чињеница је да тамо постоји народно позориште са делом ансамбла који је врло отворен, жељан рада, жељан новог театра, жељан да у уметничком смислу понесе неку жртву и да ствара добре и савремене представе. Ако се погледа историја тог театра и редитељи који су радили у том позоришту, од Љубише Ристића, Душана Јовановића, видимо да тај театар бележи једну озбиљну позоришну причу”, рекао је он.
Академско позориште „Промена” у режији Јасне Ђуричић представило је драмски текст Тене Штивичић „Три зиме”. Театар који су пре неколико година основали млади глумци са класе глуме и драматургије Академије уметности у Новом Саду бавило се причом једне загребачке породице, пратећи њене генерације у три преломна историјска тренутка у некада нам заједничкој земљи 1945, 1990. и 2011. године.
„Један од најзначајнијих процеса у настајању ове представе је било управо истраживање прошлости, њених личности, упознавање Југославије. Ова прича у први план ставља жену, различите видове борбе кроз државе које се ређају”, рекао је о представи Аљоша Ђидић, један од глумаца, док његова колегиница Сташа Блечић додаје да као што се одиграва у Загребу, ова генерацијска прича могла се дешавати исто тако и у Београду јер је „ово прича о нама и нашој историји на Балкану”.
Сложену историјску причу урадили су млади глумци Академије уметности, показујући изузетну зрелост и с лакоћом се носећи и са обимним текстом представе која траје непуна четири часа.
Савременом историјом бави се и представа „Седам страхова” Босанског народног позоришта из Зенице. Ово је други пут да у овом театру редитељка Селма Спахић посеже за текстом Зеничанина Селведина Авдића. Пре две године на „Дезиреу” је овај театар гостовао с представом „Фабрика” о зеничкој железари, коју је такође по Авдићевом тексту режирала Селма Спахић. „Севлудин обрађује теме које говоре о нашем граду. У овој представи отварамо ране града о којима је требало да се проговори”, каже Снежана Видовић, глумица.
Представа се бави не само са библијским страховима сваког човека већ и једном од мучних ратних прича, испитујући порекло зла у појединцу.
Фестивал полако улази у своју завршницу. У понедељак, последњег фестивалског дана, публика ће имати прилике да види представу „Мефисто”, коју је у будимпештанском театру „Културна бригада” режирао Андраш Урбан, и кореографију „Амбер”, коју је урадила Адреин Ход.
Насловна – Из представе „Хистори оф мадерфакерс” (Фотографије: Дезире)
