У организацији Института за књижевност и уметност, од данас. до 5 септембра, у београдском Педагошком музеју, а и путем интерента, биће одржан међународни научни скуп “Ликовно и књижевно у часопису Уметнички преглед (1937-1941)”, посвећен периодици коју је покренуо и од октобра 1937. до априла 1941. године уређивао Милан Кашанин, тадашњи директор Музеја Кнеза Павла.

Милан Кашанин, „Рембрантов Квинт Фабије Максим”, „Уметнички преглед” год. I, број 4, Београд 1937, стр. 100

Готово тридесет учесника овога скупа, најављују Вечерње новости, бавиће се различитим историјским и културолошким аспектима часописа у коме су, између осталих објављивали песници Јован Дучић и Тодор Манојловић, архитекта Александар Дероко, археолог Ђорђе Мано Зиси, сликар Предраг Милосављевић, историчар уметности Светозар Радојчић…

Истовремено, у Педагошком музеју, приређена је и изложба посвећена “Уметничком прегледу”. Овај часопис доступан је сада и најширој публици захваљујући библиофилу Николи Миркову, некадашњем уреднику РТС, који је сачувао све његове бројеве и библиотеци “Милутин Бојић” из Београда, која их је дигитализовала.

Цео пројекат подржао је и СКЦ из Новог Сада, а иницирала га је и реализовала историчар уметности др Зоја Бојић, иначе унука Милана Кашанина.

Она је за „Политику” открила детаље овог пројекта чију реализацију није зауставила ни пандемија, а који ће се одржати по свим тренутним епидемиолошким здравственим правилима. Најпре наглашава да су за „Уметнички преглед” писала еминентна имена наше културне сцене као што су Јован Дучић, Исидора Секулић, Бранко Лазаревић, Владимир Вујић, Светозар Радојчић, Павле Васић, Тодор Манојловић, Ђорђе Ораовац, Предраг Милосављевић, Мило Милуновић и други и додаје да посетиоци на изложби имају прилику да се упознају са педесетак табли одабраних увећаних страница часописа.

– Изложба се састоји из две целине: „`Уметнички преглед`, један универзум ликовног живота”, чији сам аутор, и „Критика архитектуре у стручном часопису `Уметнички преглед’” чији су аутори др Иван Марковић, историчар уметности и Ана Михаиловић, архитекта. Поставка је део научног програма Института за књижевност и уметност у сарадњи са Установом СКЦ у Новом Саду, којa је и продуцент изложбе, и после Београда видеће је и публика у том граду, у Културној станици Свилара. Институт ће током трајања изложбе објавити обиман каталог који садржи две монографске студије аутора поставке и оне представљају једну врсту научног пејзажа у оквиру којег је замишљен и сам скуп – каже наша саговорница.

Милан Кашанин

На њему ће се окупити више од тридесет учесника, презентације ће почињати од десет ујутро (осим првог дана када је старт у девет сати) и трајаће до 14 часова, а сваки пријављени учесник било где у свету и у било ком радном или кућном окружењу добиће приступ телеконференцији преко интернета па ће се презентације смењивати на исти начин као и на свакој научној конференцији.

– У башти музеја постављен је екран на коме ће се током трајања скупа емитовати цео ток интернет телеконференције. Свако ко жели да прати представљање може да дође, слуша и посматра предавања учесника. Једна компјутерска станица у музеју биће намењена учесницима који своје презентације желе да представе одатле. Тематски је све подељено у неколико области, првог дана то ће бити поглавља „Контексти”, „О часопису”, „О теорији уметности и естетици”, и „О уредништву”. Другог дана одржаће се разговори о две веома богате теме: „О историји уметности” и „О ликовној критици”, док је трећи дан посвећен темама музеологије и музеографије, урбанизма и архитектуре – објашњава Зоја Бојић и наставља у неколико речи о онима чија ће бити учесници предавања:

 

– То су колеге, а незахвално је неког издвојити, од којих су многи на међународном нивоу веома цењени стручњаци у својим областима историје и теорије уметности и књижевности, историјских наука или мултидисциплинарних студија. Истовремено, овај скуп је и платформа за млађе истраживаче који су већ по избору својих тема дали допринос развоју даљих истраживања у тим областима. Зато бих поменула представљање др Александра Гришина, одликованог академика професора емеритуса, историчара уметности, са Аустралијског националног универзитета у Канбери који ће се првог дана, у 9.30, обратити скупу са темом о контексту значајних ликовних часописа ван тадашње Краљевине Југославије. Сагледавање садржаја „Уметничког прегледа”, анализа достигнућа рада његових сарадника, идентификовање његовог идејног спектра и најзад разумевање његовог значаја у нашој средини и у ширим размерама и јесте смисао скупа. Институт за књижевност и уметност припремиће касније ове године и зборник представљених радова.