Богатство и обим српског кулурног наслеђа у Републици Северној Македонији додатно нас све обавезују да његовом очувању приступамо са посебном пажњом. Славне странице наше историје на којима су осведочена наша вишевековна страдања у борби за слободу обавезују да се сећамо и памтимо и да је то дуг који имамо према својим прецима, али и према потомцима – каже за децембарско „Слово“ Невена Јовановић, Амбасадорка Републике Србије у Македонији

У разговору за „Слово“ Њ Е амбасадорка Републике Србије у Републици Северној Македонији Невена Јовановић на основно питање оцене садашњих односа између двеју суседних држава и које су и какве могућности и доступни правци деловања за њихово унапређење на билетаралном и укупном регионалном нивоу, одговорила је прецизирањем да су – блиски, пријатељски и веома добри.

Ваша екселенцијо, како оцењујете садашње односе између Републике Србије и Републике Северне Македоније? Које су могућности и доступни правци деловања за њихово унапређење на билетаралном и укупном регионалном нивоу?

– Односи Републике Србије и Републике Северне Македоније могу се окарактерисати као блиски, пријатељски и веома добри. Наше државе повезане су снажним културно-историјским везама, а наши братски народи деле заједничку прошлост, као и одговорност за заједничку будућност читавог региона. Република Србија, на челу са председником Александром Вучићем, снажно је опредељена да гради добросуседске односе и дубоко посвећена очувању мира и стабилности у региону, као једном од својих апсолутних приоритета.

Наш једини интерес у односу на Северну Македонију је даље интензивирање наших билатералних односа који бележе напредак протеклих неколико година и нема разлога да се та тенденција не настави у будућности. Додатном зближавању Србије и Северне Македоније свакако доприноси и иницијатива „Отворени Балкан“, а решавањем вишедеценијског спора између две Цркве у мају ове године, наше две државе готово да више немају отворених питања.

Велика је част и неизмерно задовољство бити амбасадор Србије у Северној Македонији у тренутку када, према бројним истраживањима јавног мнења, већина њених грађана управо Србију сматра највећим пријатељем и савезником.

Пројекти планирани у оквирима иницијативе Отворени Балкан, стварају изузетне могућности, посебно на економском плану, како билатерално тако и кроз наступе на трећим тржиштима. Где су македонско-српски привредни домети у тренутно врло специфичним међународним околностима?

– Иницијатива „Отворени Балкан“, специфична по томе што није „наметнута“ споља већ настала као самостална и заједничка идеја тројице лидера – председника Србије Александра Вучића, премијера Албаније Едија Раме и тадашњег премијера Северне Македоније Зорана Заева, нуди ефикасан и подстицајан модел регионалне сарадње и даљег међусобног повезивања наше три државе, али и региона у целини. Иницијатива „Отворени Балкан“ промовишући четири основне слободе на којима почива и Европска унија (слободно кретање робе, капитала, услуга и људи), као главни циљ има унапређивање свеукупног квалитета живота наших грађана чинећи овај регион местом на коме ће младе генерације које тек стасавају желети да остану. Бројни споразуми који су до сада потписани у оквиру ове иницијативе, попут оних о међусобном признавању диплома или заједничком приступу тржишту рада пружају нам добре основе за то и зато је њихова што скорија имплементација у пракси од велике важности.

Време глобалних изазова са којима се, нажалост, суочавамо, још једном је показало да се у временима великих криза обично ослањамо на оне који су нам „најближи“.

Иницијатива „Отворени Балкан“, преко до сада постигнутих споразума, пружа механизме који ће грађанима Србије, Северне Македоније и Албаније омогућити да се лакше суоче са последицама енергетске и прехрамбене кризе, као и тешке зиме која нас очекује.

Какви су закључци након самита „Отворени Балкан“ и иницијативе за стварање јединственог тржишта за грађане Македоније, Србије и Албаније?

– Највећи бенефит иницијативе „Отворени Балкан“ је чињеница да је ова идеја успела да за само неколико година значајно унапреди односе између три државе учеснице Иницијативе и додатно зближи наше народе. Несумњиво је да је управо овај регионални пројекат допринео узлазној путањи у односима Србије и Северне Македоније, а свакако и значајно унапредио званичне односе на линији Београд-Тирана.

Подсетићу Вас да је пре само неколико година било готово незамисливо да туристи из Србије летују на албанском приморју, а данас је то уобичајена појава. Све ово скупа говори у прилог чињеници да се иницијативом „Отворени Балкан“ креира подстицајно окружење за развој јединственог регионалног тржишта заснованог на четири основне слободе, а опет све у циљу стварања бољих услова живота за наше грађане. И баш као што је то једном приликом изјавио председник Александар Вучић, од успеха иницијативе „Отворени Балкан“ зависи колико ће се учврстити мир и стабилност у региону.

Како процењујете могућности деловања културне дипломатије?

– Културна дипломатија, као део јавне дипломатије, односи се на успостављање, развијање и одржавање међународних односа путем културе, образовања и уметности. Као таква, представља и добар инструмент „меке моћи“ једне државе.

Културна дипломатија треба да прати спољнополитичке циљеве и да у складу са њима обликује своје активности и стратегије, негујући директне и трајне односе међу државама и народима и стварајући климу међусобног поверења и разумевања. Тај посао постаје изузетно комплексан, али и подстицајан када се ради о културама и народима који су блиски и повезани попут оних на Балкану. Када је реч о иницијативи „Отворени Балкан“, до сада је потписано неколико важних меморандума о сарадњи у области културе на Западном Балкану, у циљу промовисања културне разноликости и међукултурног дијалога, сарадње у области филма и аудиовизуелних делатности, као и подстицања улагања у сектор уметности и културе.

Који су то, по Вашем мишљењу, стратешки правци за боље сагледавање проблема наслеђа српског народа у Северној Македонији и њиховог решавања?

– Очување и заштита српског културног наслеђа у Северној Македонији свеобухватан је и одговоран задатак на коме је потребно темељно и пажљиво радити у садејству релевантних институција и Републике Северне Македоније и Републике Србије. Богатство и обим тог наслеђа додатно нас све обавезују да његовом очувању приступамо са посебном пажњом. Черчил је још говорио да „Балкан производи више историје него што може да поднесе“, а ја се усуђујем да верујем да нас управо славне странице наше историје на којима су осведочена наша вишевековна страдања у борби за слободу обавезују да се сећамо и памтимо и да је то дуг који имамо према својим прецима, али и према потомцима.

У времену сложених изазова на међународном плану, не само у светлу великих опасности које носе ратна дејства у Украјини, на простору Балкана традиционално лебде искре могућих неспоразума, уз бреме историјских неразумевања и нетолеранција. У овом тренутку то се посебно осећа у процесу решавања проблема на Косову и Метохији. Став Скопља другачији је од става Београда?

– У контексту глобалних геополитичких околности, било би неозбиљно и неискрено рећи да су изазови пред којима се Република Србија тренутно налази једноставни, а посебно када је у питању актуелна ситуација на Косову и Метохији.

Упркос свему, Република Србија на челу са председником Александром Вучићем остаје снажно посвећена очувању мира и стабилности и чини све што је у њеној моћи да заштити животе и интересе Срба на Косову и Метохији. Политика коју воде Влада Републике Србије и председник Вучић увек је била политика испружене руке, политика окренута будућности, али нажалост, често није било никога ко би ту испружену руку примио. Неретко смо били суочени са политиком двоструких стандарда, као што је то случај и данас, али то не утиче на нашу опредељеност да по сваку цену сачувамо мир и стабилност.

Што се тиче става званичног Скопља према Косову и Метохији, опредељени смо да са Северном Македонијом градимо добре односе упркос различитим погледима на ово, за нас витално и суштинско питање. А да ли нам је жао због таквог њиховог става? Свакако да јесте.

Уврежена је политичка оцена да су Срби у Македонији и Македонци у Србији мост за добру сарадњу између два суседа. Сведоци смо да хроничне поделе и негативна наслеђа унутар тих заједница и те како могу бити отежавајући фактор. Како Ви оцењујете садашње деловање Срба у политичком односно друштвеном погледу?

– Мањинске заједнице, осим што на најлепши начин одсликавају мултиетнички и мултикултурни карактер једног друштва, представљају и важан сегмент његовог свеукупног функционисања и развоја. Због тога је важно да буду на адекватан начин третиране, како би могле да буду функционалан елемент у друштвеном, политичком и културном животу.

Српска заједница у Северној Македонији, иако бројна и активна, забележила је драстичан пад у бројности према резултатима последњег пописа становништва, а ништа мање забрињавајућа није ни ситуација у погледу броја испитаника који су се изјаснили да говоре српским језиком. Како бисмо сачували свој идентитет, културу и традицију, неопходно је најпре да сачувамо српски језик.

Ови циљеви требало би да буду светионик и српској заједници у њеном деловању. Разлике ће увек постојати, али оне не би смеле да нас раздвајају, већ да дају додатни подстрек за размену мишљења о начинима за унапређење положаја српске заједнице у Северној Македонији и неговање климе у којој ће припадници српске заједнице бити добри и лојални грађани Северне Македоније, а истовремено знати да у сваком тренутку могу да рачунају и на подршку из матице Србије.

Милутин Станчић