Једна од најзначајнијих реконструкција од јесени у Београду је актуелна обнова фасаде Народног позоришта у Француској улици. После недавне реконструкције предње фасаде на Тргу Републике, у истом стилу и уз очување свих карактеристика и украса зграде, убрзо ће ново и свеже рухо добити и велелепна фасада око улаза на сцену „Раша Плаовић”, чија обнова не омета представе.
Ово је за „Политику” објаснио в. д. управника Народног позоришта и глумац Светислав Гонцић, додајући да ће једно од репрезентативних здања засијати у пуном светлу захваљујући улагању од 300.000 евра кредита ЕУ намењених обнови вредних старина и конкурсном пројекту Слободана Јосића. Из истих средстава Канцеларија за управљање јавним улагањем одобрила је новац и за обнову Музеја Југославије.
Радове спроводе квалификовани рестауратори, како ни фигуре, ни остали детаљи оригиналне фасаде не би били измењени, додаје Гонцић, а надзиру их стручњаци Завода за заштиту споменика културе под чијом је здање заштитом.
Да подсетимо, градња Позоришта започета је 1868. године на предлог кнеза Милоша Обреновића, а према пројекту архитекте Александра Бугарског. Оригинални изглед објекта са поделом фасада, кажу стручњаци, био је сличан две деценије старијем миланском позоришту „Ла скала”, али је више пута, у неколико реконструкција, претрпео измене. Исти стручњаци се слажу да је здање чак сасвим изгубило класицистички изглед након преправке по пројекту Јосифа Букавца од 1911. и касније штедљивим обновама до 1922. јер је „архитектура, због додавања примеса сецесије и барока изгубила равнотежу”.
Током бомбардовања 1941. зграда је знатно оштећена, али тадашња влада већ доноси одлуку о обнови. Током обнова поверених Гојку Тодићу и потом Драгану Гудовићу, са главног прочеља, изузев профилисаног кровног венца, скинути су сви декоративни украси. Уклоњене су и слике на таваници, као и ложе уместо којих су постављене столице. Такав изглед, позориште је и током обнове шездестих задржало, да би 1986. била усвојена одлука Града да се здању врати изглед из времена прве реконструкције. Том приликом додати су средишње кубе и два мања бочна изнад улаза, а украси су враћени по угледу на оригинале, по нацртима Бранке Бремец, Димитрија Иванчевића и Зорана Бадњевца.
Враћене су ложе са истим потковичним изгледом. Дограђен је застакљени део са спратовима испод и изнад за смештај канцеларија. Како је објаснио технички директор позоришта Малиша Ђурашиновић, приликом обнове рестауратори пажљиво скидају оштећени и додају нови вештачки камен, јер ће задржати првобитни изглед нашег националног позоришта: „Услед деловања падавина, загађења града, али и старости објекта, површни слој штокованог вештачког камена који прекрива уличне фасаде веома је запрљан, спран и окруњен, те је изгубио своју заштитну улогу. На неким местима има и пукотина. Бетонске плоче на балкону су у лошем стању. Како бисмо заштитили унутрашње одржавање и сам наш рад, у одређеним роковима су неминовне реконструкције фасада. После ове, бићемо мирни наредне три деценије”, каже. За рестаурацију декора, додаје, пре обијања камена добијеног од просејаног песка и мешаног малтера, биће узети отисци за израду шаблона на најочуванијим деловима.
На крају, фасада ће бити заштићена од утицаја премазом од воска. Како видимо у пројекту Предрага Јошића и Ангелине Марјановић, међу украсима су декоративне бакље као симболи државног театра, орнаменти испод „главног венца” – симбола позоришне славе, као и бравуре око врата и прозора и ретка декоративна шкољка.
После пескирања фасаде због којих је фасада потпуно прекривена, следе главни радови. У плану је да, након фасаде, обнове и седишта у сали. Позориште је коначно добило систем централног грејања. „Театру који је ове године имао више од 10 премијера, потребни су савремени услови за рад”, закључио је Гонцић.
