Централна церемонија обележавања 109. годишњице Брегалничке битк вођене од 30. јуна до 9. Јула 1913. године, полагањем венаца и одавањем почасти палим српским ратницима, одржана је данас на брду Каленица код Штипа, на истоку Македоније.

На месту некадашње монументалне спомен капеле коју су бугарске окупаторске снаге срушиле у Другом светском рату, изграђена је метеоролошка станица. У крипти капеле били су посмртни остаци више од шест хиљада погинулих српских ратника. На том месту на платоу испред спомен плоче на комеморативном скупу у име Владе Републике Србије ловорове венце су положили Миодраг Капор, државни секретар у Министарствуб за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Републике Србије заједно амбасадорком Републике Србије у Републици Северној Македеонији Невеном Јовановић, и изаслаником одбране Републике Србије потпуковником Вујицом Вукобратовим.

Венце и букете свежег цвећа полижили су и представници српских асоцијација и странака у Северној Македонији као и локалне самоуправе Штипа.

На комеморативном скупу о значају победничке војничке операције српске војске у Брегалничкој бици за окончање Другог балканског рата, говорио је Миодраг Капор, који је истакао да је „за 10 дана колико је трајала Брегалничка битка, на овим просторима остало преко 20.000 мртвих и рањених Срба и преко 30.000 мртвих, рањених и заробљених Бугара…“

У организацији Удружења за заштиту и очување српских споменика у Македонији потом је откриена и спомен плоче на згради школе у селу Цера у Општини Македонска Каменица. Парастос палим ратницима из балканских и Првог светског рата на подручју Македоније служен је у спомен костурници у селу Карасларе код Велеса.

Операција

Битка на Брегалници водила се у периоду од 30. јуна ‒ 9. јула  1913. године. Бугарска је без објаве рата 30. јуна 1913. године, не желећи да сачека решење спора са Србијом око поделе територија арбитражног суда Русије, извршила препад на српску и грчку војску и тиме започела рат, а у исто време и битку на српском фронту.

Простор на коме се одвијала битка протеже се од Царевог врха на Осоговској планини, па низ оба његова гребена, који се спуштају на југ и југозапад, обема странама Злетовске реке до њеног ушћа у Вардар. У бици су учествовале 1. и 3. армија, 7 пешадијских и 1. коњичка дивизија (127 батаљона, 253 топа и 33 ескадрона), око 176.000 бораца са 253 топа са српске стране, а са бугарске стране 4 армија, македонско-једренско ополчење, 4 дивизије и 3 бригаде (95 батаљона, 230 топова), око 130.000 бораца. Губици код 1. и 3. српске армије били су око 20.000 мртвих и рањених, код 4. бугарске армије око 30.000 мртвих, рањених и заробљених. Најжешћи бој је доживела Тимочка дивизија, која је успешно бранила јурише два пута надмоћнијих Бугара.

М.С.