Муслиманске и хрватске снаге побиле 48 цивила. – У овом месту пре рата је живело више од 1.200 становника српске националности, данас их је двоје
Један од монструозних и још некажњених злочина почињених над српским народом у протеклом грађанском рату у БиХ јесте и злочин почињен у Брадини код Коњица 25. маја 1992. године. У нападу који су тог дана извеле муслиманске и хрватске снаге на већински српску Брадину и околна села убијено је 48 ненаоружаних српских цивила. Преостали су одведени у логоре или протерани, њихова имовина је опљачкана, а куће и Црква Вазнесења Господњег, саграђена далеке 1938. године, запаљена је и срушена до темеља.
У опустелој Брадини, у којој је пре рата живело више од 1.200 Срба, а тренутно живи само двоје пензионера, јуче је, поводом обележавања 31 године од стравичног страдања српског становништва, за све жртве служена света литургија у обновљеној Цркви Вазнесења Господњег. Након тога служен је помен и положени су венци на спомен-обележје на којем су уклесана имена свих невино страдалих и које је подигнуто у порти цркве, на месту где је била масовна гробница с остацима убијених Срба.
„Међународне и домаће правосудне институције ни 31 годину након злочина над Србима у Брадини нису препознале његове размере”, рекао је у обраћању новинарима Мирослав Љубојевић, начелник Одељења за меморализацију, културу сећања и памћења Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица. Породице жртава и малобројни који су преживели злочин у Брадини, казао је он, не верују да ће правда икада бити задовољена.
Најстарија међу убијенима у крвавом походу на Брадину, чији посмртни остаци су пронађени у масовној гробници, била је 85-годишња Паула Вукосава, а најмлађи 11-годишњи Срђан Жужа. Поједини преостали становници одведени су у логоре Мусала и Челебићи, где их је 22 уморено. О судбини петоро њих ништа се не зна ни данас.
Преживели Срби из Брадине, који су расути широм света, сваке године дођу у своје родно место и присећају се тих страшних дана.
Пред Хашким трибуналом за злочине над српским цивилима на подручју Коњица осуђени су Есад Ланџо, Здравко Муцић и Хазим Делић. За злочине почињене на истом том подручју пред судом БиХ суди се Есаду Рахмићу, Омеру Борићу, Шефику Никшићу, Аднану Аликадићу, Мирку Пиркићу, Реџи Балићу, Хамеду Лукомираку, Сафаудину Ћосићу, Мухамеду Цакићу, Исмету Хебибовићу, Енесу Јахићу и Жељку Шимуновићу. Оптужница их терети да су „од маја 1992. до маја 1993. године, у оквиру широког и систематичног напада на српско становништво на подручју Коњица, починили прогон – убиствима, силовањем, застрашивањем, мучењем и другим нечовечним делима”.
Политика
