Четири светски позната тенора из Италије, Алесандро Козентино Де Акриса, Федерико Сера, Ђовани Марија Палмиа и Уго Таркини под диригентском палицом Лоренца Бизарија, уз пратњу Оркестра Националне опере и балета, отвориће 12. јула у Античком позоришту у Охриду 62. Охридско лето, једну од најзначајних културно-уметничких манифестација које се у региону одржавају током лета.
Директорка НУ „Охридско лето“ Наташа Поповић каже да ће врхунски и доказани светски уметници и ове године исписати још једно успешно фестивалско издање.
– Чека нас 40 атрактивних и узбудљивих фестивалских вечери са богатим фестивалским програмом који креирају наши врхунски и доказани уметници, сада селектори “Охридског лета” – маестра Бисера Чадловска, диригент Националне опере и балета и Сања Арсовска, глумица Драмског позоришта из Скопље.
На овогодишњем, 62. Издању фестивала, љубитељи уметности имаће прилику да уживају у 36 концерата, 9 позоришних представа и 6 догађаја у додатном програму.
Од 12. јула до 20. августа дочекаћемо преко 1.000 уметника из 25 земаља, на отвореним сценама Античког позоришта, Долног Сараја, Предворја цркве Свете Софије, као и саме Цркве Свете Софије и Центра за културу, каже директорка Поповић.
Нова селекторка музичког програма „Охридског лета” Бисера Чадловска издвојила је, између неколико догађаја, и нешто што би се посебно допало публици, јер ће понудити дивно музичко искуство.
– Издвојила бих наступ Стефана Миленковића, добро познатог македонској публици још из времена његовог детињства. Виолиниста светске класе кога не треба посебно представљати. Његови наступи на фестивалу готово су традиција и увек изазивају еуфорију код публике – нагласила је Чадловска.
Концерт Стефана Миленковића и Ансамбла „Камерата Нови Сад“ заказан је за 22. Јул, на Долном Сарају у 21 сат.
На програму ће бити култно Орфово дело „Кармина Бурана“.
– Одувек сам желео да свирам „Кармину Бурану“, али је то у суштини било немогуће. Пошто је ово дело писано за велики оркестар, неколико хорова и два клавира, чинило ми се да би сваки покушај да се композиција „укроти” за мању формацију, у најмању руку био изузетно тежак. Али, снови су ту да се сањају, а када је недавно „точак среће” стао на правом терену – упознао сам Ану Крстајић и њен необичан и разноврстан композиторски стил. Тада сам знао да би визија могла постати стварност – рекао је у свом прологу Миленковић, и додао:
– Орф је био велики поборник драмског концепта „Тheatrum Mundi“ – Позоришта света у коме су музика, покрети и говор неодвојиви. Један од бунтовничких принципа Голијарда, који каже: „живот има огроман елемент Среће и Случајности – овде се савршено уклапа нека врста „точка среће”. Овај концепт се симболично провлачи кроз цело дело „О Фортуна” (О срећа), прва строфа се понавља на крају, док унутрашње строфе имају облик круга и враћају се на почетак, као да „јуре свој реп” , или , као да имају неку врсту мантричног квалитета хипнотичког понављања. Туга се претвара у срећу, очај у наду… Када се све ово узме у обзир, јасно је да је овде било потенцијала за неодољиво „игралиште” Орфовог генијалног стваралаштва.
А ми уметници? Чврста камерна формација, потпуна слобода и препуштање тренутку у интерпретацији, неограничени енергетски хоризонти… Потпуно сам уверен да се ми на сцени, пригрливши ово монументално дело – враћамо изворној, интимној и непосредној верзији изворне форме ове песме које су у средњем веку Голијардовци свирали, рецитовали и певали у малим групама – пуне полета, сатире и бунта, али пре свега пуне љубави и неугашене жеље за животом – закључио је славни виолиниста.
Ансамбл „Камерата Нови Сад”, донедавно познат под именом „Камерата Академика” из Новог Сада, основан је 1988. године у оквиру Академије уметности у Новом Саду. У првом периоду деловања уметнички руководилац ансамбла је виолончелиста Иштван Варга, а ансамбл наступа у свим већим градовима бивше Југославије, на свим значајним фестивалима, као и на турнејама у Немачкој и Холандији. Оркестар је направио бројне сталне снимке за радио и ТВ, и успешно је деловао до 1999. године када је стицајем околности престао да постоји.
Ансамбл је 2007. године оживео виолончелиста Марко Милетић, који има идеју да настави успешну Варгину традицију. Оркестар чине најбољи студенти академије, професори, асистенти, доценти, а репертоар је широк и успешно наступају са истакнутим солистима и диригентима. Оркестар је један од главних покретача у кампањи за добијање титуле Европске престонице културе, коју је Нови Сад добио 2022. године.
„Камерата Нови Сад” редовно наступа на значајним фестивалима у Србији, а прошле сезоне наступили су на отварању прве градске концертне дворане у Новом Саду, гостовали на фестивалу у Котору и на фестивалу камерне музике у Новом Саду. Са Стефаном Миленковићем покрећу и пројекат „Кармина Бурана“. Уметнички руководилац ансамбла је Марко Милетић, а концерт мајстор Роберт Лакатош. Од прошле сезоне „Камерата Нови Сад” је званично градски камерни оркестар и ради под окриљем Културног центра Новог Сада.
Стефан Миленковић и „Камерата Ноиви Сад“ нису једини српски уметници који ове године наступају на „Охридском лету“.
Наиме, хронолошки, већ 19. Јула на локацији Долни Сарај од 21 час ће наступити Оркестар Опере Српског народног позоришта из Новог Сада.
Под диригентском палицом Луиса Горелика из Аргентине, у улози вокалног солисте наступа сопранистица Марија Јелић.
Оркестар Опере Српског народног позоришта у Новом Саду основан је 16. новембра 1947. године и од тада је главни актер сваке оперске представе. Висок професионални ниво ансамбла постиже се сталним професионалним усавршавањем чланова кроз учешће у другим оркестрима.
У протеклих неколико сезона на сцени Опере у Новом Саду извођени су наслови: „Чаробна фрула” Моцарта, „Травијата”, „Набуко” и „Трубадур” Вердија, „Тоска”, „Мадам Батерфлај” Пучинија, „Кармина Бурана” Карла Орфа, „Севиљски берберин” и „Пепељуга” Росинија, „Љубавни напитак” Доницетија, „Грк Зорба” Теодоракиса, као и дела из српске музичке ризнице: „Кнез Иво од Семберије“ Исидора Бајића, „Владимир и Косара“ С. Дивјаковић и други…
3. Августа у ентеријеру цркве Света Софија заједно ће наступити мађарско-српски двојац – Јанош Балинт на флаути и Владимир Милошевић на клавиру.
Владимир Милошевић важи за једног од најистакнутијих српских пијаниста своје генерације. Дипломирао је и магистрирао на Универзитету у Београду у класи проф. Невена Поповића, а наставио да се усавршава у Италији са Лазаром Берманом и Мишелом Далбертом. Њујоршка менаџерска компанија New York Concert Artist and Associates га је прогласила „Звездом у успону“, после чега је наступио са оркестром у „Меркин Холу“ у Њујорку.
Добитник је бројних награда и признања са међународних такмичења у Француској, Пољској, САД, Аустралији и Италији. Снимао је за радио и ТВ у Јапану, Бразилу, Канади и Пољској. Владимир Милошевић је редовни професор клавира на Универзитету уметности у Београду.
У предворју цркве Света Софија 10. Августа у 22 часа биће изведена позоришна претстава „Балкан Бордело“, Јетона Незираја, у режији Блерте Незирај.
Реч је о заједничком трансатланском пројекту САД-а, Србије и Косова – београдског Атељеа 212, „Мог Балкана“ (Београд – Њујорк) и Центра Мултимедија из Приштине.
„Балкан Бордело” је сага о балканској породици и заснована је на Есхиловој трилогији „Орестија”. „Балкан Борделло“ је представа о трауматизованим друштвима која једу једно друго. Суочава нас са ратом као машинеријом разарања, у којој живот и нормалност полажу оружје пред неверством и злим људима. Демократија се не може узети здраво за готово. Имамо исте примере које смо имали јуче и данас. Крвави Балкан 90-их и данашњи Балкан, жедан освете.
„Балкан Бордело” је епска прича о лудилу времена у коме живимо.
У 90 минута, колико без паузе траје ова представа, главне улоге тумаче српски глумци Светозар Цветковић, Марија Вицковић и Иван Михаиловић.
13. Августа у цркви Света Софија (21 час) је заједнички наступ српских уметника – Ирене Јосифовске (виолончело) и Александар Џермановиќ (клавир).
Ирена Јосифоска је једна од најперспективнијих челисткиња своје генерације. Добитница је прве награде на такмичењу Габријели 2021. године. Она је 2017. године најмлађа полуфиналисткиња престижног такмичења „Краљица Елизабета“ у Белгији.
Рођена 1996. године у Суботици у породици музичара, а виолончело је почела да свира са пет година. Средњу музичку школу завршава у Детмолду у класи проф. Ксенија Јанковић, а тренутно је на постдипломским студијама на Универзитету уметности у Берлину у класи проф. Јенс Петер Маинза.
Од октобра 2021. је резидентна уметница за камерну музику у капели „Краљица Елизабета” у Бриселу, а од септембра ове године биће део фондације и фестивалске академије „Вила Музика”.
Пијаниста Александар Џермановић тренутно је на докторским студијама код Доријана Лејака на Академији уметности у Новом Саду, након специјалистичке студије на Академији „Моцартеум“ у Салцбургу у класи Жака Рувијеа и постдипломских студија на Краљевском колеџу Лондона у класама Иана Џонса и Дмитрија Алексејева.
Добитник је бројних награда за клавир и камерну музику, златне медаље на такмичењу „Менхетн” у Њујорку, прве награде на меморијалном такмичењу „Исидор Бајић” и награда у свим категоријама на Међународном славистичком музичком такмичењу у Москви.
На истој локацији (црква Свете Софије, 15. Август, 21 сат), још један занимљив концерт, насловљен „Музички времеплов“, у коме учествују уметницииз Србије – Андрија Минчић (кларинет), Тадија Минчић (фагот) и Никола Цветковић (клавир).
Андрија Минчић је дипломирао је у класи проф. Анте Гргина, а потом специјализирао камерну музику на Факултету уметности Универзитета у Нишу. Као солиста наступа на преко 200 концерата.
Као саксофониста свира различите жанрове: џез, фанк, поп, електронску музику, а члан је нишког Биг бенд оркестра и других ансамбала. Његов пројекат “Сактиме” освојио је светску публику путем друштвених мрежа и Јутјуб канала. На фестивалу „Нишвил“ делио је бину са музичким легендама као што су Кенди Далфер, Мајк Стерн, Кени Герет, Крис Потер, Џон Њумен…
Тадија Минчић је и почео је да учи фагот код проф. Мирка Исаеског (ФМУ Београд), а дипломирао је и магистрирао у класи проф. Еберхарда Марсхала на Универзитету за музику и сценске уметности у Минхену. Током студија освојио је 12 првих награда на разним домаћим и међународним такмичењима.
Од 2013. године је фаготиста оркестра „Но Бордерс” који чине музичари из некадашњих ЈУ-простора. Стални је члан дувачког квинтета из Минхена, као и ансамбла савремене музике „Undercoverfiction” и ансамбла „Индекс”. Од 2014. године сарађује са Баховим колегијумом из Минхена, Минхенским камерним оркестром, Минхенским радио оркестром, оркестрима у Инголштату и Салцбургу. Од 2021. године ангажован је као први соло-фаготиста Симфонијског оркестра РТС-а у Србији као и Филхармоније у Дортмунду.
Никола Цветковић дипломирао је на Факултету уметности у Нишу 2013. године.
Цветковић је посебно заинтересован за савремену поп, рок и џез сцену. Године 2008. почео је да прави обраде песама рок и хеви метал бендова које су постале популарне на друштвеним мрежама и на његовом активном Јутјуб каналу. 2017. године, уз дозволу шведског бенда „Кататониа”, издаје албум „Цветковић свира Кататонију – збирку песама за соло клавир”, након чега је наишао на велики одзив поштовалаца њихове музике из целог света. Цветковић је тренутно уметнички сарадник на Факултету уметности у Нишу, где од 2015. године сарађује са студентима смера дувачке инструменте.
17-ог августа на сцени Долни Сарај (21 час), своју македонску премијеру имаће претстава „Рат и мир“, Народног позоришта из Београда, у режији Бориса Лијешевића.
„Рат и мир“ Лава Толстоја један је од најзначајнијих романа у свету књижевности. За Народно позориште у Београду, нову драматизацију овог ремек-дела урадио је писац и драматург Федор Шили у сарадњи са редитељем Борисом Лијешевићем. Лијешевићев дугогодишњи позоришни рад резултирао је многим успјешним и награђиваним позоришних представама, а представа „Рат и мир“ на великој сцени Народног позоришта његово је најфасцинантније дело до сада.
Борис Лијешевић рођен је 1976. године у Београду, одрастао у Будви, где је завршио основну и средњу школу. Дипломирао је на одсеку за српску књижевност и језик на Филозофском факултету у Новом Саду. Године 2004. дипломирао је режију на Академији уметности у Новом Саду, где и данас предаје глуму у звању ванредног професора. Такође је троструки стипендиста Гете института у Београду и сарадник загребачког студија глуме. Значајан део његовог опуса чини рад у документарном позоришту, где ауторски пројекти настају снимањем тематских разговора са одабраним анонимним саговорницима који откривају своја аутентична искуства.
У представи која траје цела три часа, са паузом од десет минута, и која се не препоручује млађима од 12 година, у главним улогама учествују: Миодраг Кривокапић (Кнез Николај Болконски), Хаџи Ненад Маричић (Пјер Безухов), Данило Лончаревић (Кнез Андреј Болконски), Теодора Драгићевић (Наташа Ростова), Златија Ивановић (Кнегиња Марија Болконска)…
Свечано затварање фестивала заказано је на сцени Античког позоришта, 20-ог августа у 21 сат, извођењем представе „Ујка Вања“, Антона Павловича Чехова, у режији култног Егона Савина и наступом ансамбла престижног београдског Југословенског драмског позоришта.
– Чехов је увео време у драму и драму у време. Његови ликови се питају да ли се грешка може превидети и надокнадити прошлост. Занесемо се да време, које је неповратно прошло, које је донело године и умор, може у једном тренутку постати нестварно, да можемо поново да почнемо од тачке где је све кренуло наопако. Али очекивана будућност не долази, нови живот, у ствари, не долази.
Увек ће бити људи који ће бити несрећни због разлога које ниједно друштво не може елиминисати јер ти разлози нису ни политички ни друштвени, већ егзистенцијални. Чеховљев комад је уроњен у време које доноси догађаје које ћемо видети и који ће нестати у времену које наставља да тече. „Ујка Вања“ је прича о времену које је прошло. Као река без повратка – каже Егон Савин.
Егон Савин је редовни професор на Катедри за позоришну режију Факултета драмских уметности у Београду. Режирао је разноврстан драмски репертоар, од савремених домаћих аутора до светских класика у највећим националним позориштима, у Југославији, Србији, региону…
У Југословенском драмском позоришту режирао је велики број представа и вишеструки је добитник најзначајнијих награда за режију у Србији, али и иностранству.
Главне улоге у претстави „Ујка Вања“ тумаче: Бранислав Лечић, Ненад Јездић, Марија Вицковић, Марко Баћовић…
