Спровођењем пројекта „Причаонице за децу и младе“ који се ове сезоне одржава у Центру Спона у организацији Удружења жена Српкиња, у недељу је окупио децу заинтересовану за дружење са професионалцима из праксе, односно са онима којима је српски језик обавезан у послу. Овога пута гошће су биле новинарке „Видика“ емисије на српском језику на Македонској телевизији, Јелена Боцинова и Биљана Тодоровић Георгиевска.
Уводни део „Причаонице“ посвећен је значају медија и медијске информације, њихове тачности и презентацији, неопходности информисања на матерњем српском језику.
„Прво емитовање емисије „Видика“ било је 3. марта 1994. године. Програм је ишао уживо. У редакцији је била велика гужва, уредник, новинари, камермани, сви смо били узбуђени због првог емитовања емисије на српском језику. Мени је припао задатак и част да се прва обратим гледаоцима и да прочитам вести.
То је био значајан тренутак за нашу заједницу у Македонији. Касније се редакција ширила, долазили су новинари, камермани, монтажери, многи су касније и напустили тај посао. Ето, ја сам и до дана данашњег у овој редакцији, и даље трагам за занимљивим темама које обликујем у интервјуе, репортаже, или вести, а око камере све то забележи.
Иначе, међу нашим саговорницима има и деце. Најчешће интервјуишемо децу која су постигла запажене резултате на такмичењима у земљи и иностранству, или ако су успешни спортисти, музичари, певачи, глумци. У том случају они су једнаки са одраслима, објаснила је Јелена Боцинова.
Објашење појма редакција и сам процес припреме садржаја емисије у коме учествују стручњаци различитог профила изазвало је интерес код деце уз изражену жељу да током распуста посете ову редакцију и да учествује у припреми програма. Ова посета је заказана за предстојећи зимски распуст.
Била је ово лепа прилика да се подсетимо првог уредника емисије „Видик“ новинара Драгана Николића који је остао запамћен по својој професионалности, од кога су млађи новинари имали прилику да много тога науче о свом занату, а ево, нашла се прилика да се то препричава и преноси и на млађе генерације.
„Новинарство је јако лепа професија, једино она пружа могућност да се упознате са разним људима, буквално од пастира до председника. И према свима треба да се опходите исто, значи професионално. Камера јесте око којем ништа не измиче, она све види и све бележи. Са друге стране новинарство омогућава путовања, упознавање предела које приватно и не бисте видели, ту су и разне манифестације, концерти, премијере, изложбе. Новинар мора да стигне на сва та места да забележи, да се од тих информација обликује садржај емисије и да се то пласира публици. Телевизија је одличан медијум за све оне људе који нису могли да посете неки културни догађај па кроз емисију могу да проследе та дешавања. Такође, дневне вести доносе мноштво информација из целог света и то је као неки прозор поред којег стојите и гледате шта се по свету дешава, а да би то било тако, много новинара мора да одради свој посао“, упутила нас је наша друга гошћа Биљана Тодоровић Георгиевска.
Тежња за боравак у Србији
Други део „причаонице“ био је посвећен презентацији Београда, главног града наше матице. Будући да су обе гошће рођене Београђанке деца су добила одличне и пре свега проверене информације.
„У Београду свакако треба посетити тврђаву Калемегдан, познату Кнез Михаилову улицу, Авалу, храм Светог Саве и многа друга места. Београд је и универзитетски центар, један од најбољих у региону, па можда неко од вас и оде на школовање, подсетила је Боцинова.
Кад је тема заједничка и интерес је обостран па се лако успостави комуникација. Иако је евидентно да су данашњим млађим генерацијама познатије личности из области спорта, музике, глуме. Новинари не би били то што јесу да се на брзину није спровела анкета о томе ко је све постио Београд. Дошло се до сјајних резултата да је готово сто посто присутне деце посетило главни град Србије.
„Из онога што у нашој пракси примећујемо је да се у Србији, последњих година, организује све више манифестација које окупљају децу из окружења. То је одлична прилика да још боље упознају српски језик и културу. Али, стиче се и утисак да су деца из Македоније некако мање заступљена у тим програмима. Зато ми одрасли треба више да порадимо како би се те могућности за боравак у Србији што више приближиле деци у Македонији, закључила је Биљана Тодоровић Георгиевска.
Н.Р.К.
