„Соја Јовановић: позоришно дело (1922–2022)”, назив је изложбе посвећене овој авангардној редитељки, а биће отворена вечерас у Музеју позоришне уметности Србије у Београду. Ауторка поставке је мр Александра Милошевић, музејски саветник. О делу ове уметнице говориће глумци Раде Марјановић и Светислав Гонцић.

Редитељка Софија Соја Јовановић (1. фебруар 1922. – 22. април 2002) успоставила је модерне темеље позоришне, филмске и телевизијске режије, и деценијама је била међу централним ствараоцима нашег културног живота. У свом позоришном раду изградила је Београдско драмско позориште, постала синоним за мјузикле и полетан хумор модерним читањем домаћих комедиографа.

– Темеље њеног уметничког израза формирале су породица и богато интелектуално окружење у којем је расла: деде Павле Паја, сликар, и Милан, дворски и грађански фотограф, дедин кум Бранислав Нушић, отац Павле, доктор хемије, мајка Савка, стриц Душан Јовановић Ђукин, вајар, и његова жена Невенка Урбанова, глумица. Током окупације 1941. године Соја Јовановић среће Радоша Новаковића и Технолошки факултет замењује Драмским одсеком Музичке академије – наводи Александра Милошевић уз напомену:

– Прва режија Соје Јовановић „Сумњиво лице” изведена 2. новембра 1948. на сцени Академског позоришта, проглашена је за најбољу представу на Фестивалу омладине Југославије и после три извођења забрањена је одлуком Одбора за културу КПЈ.

Професионална, талентована, духовитог и снажног темперамента, Соја се у 50 година каријере остварила као позоришни редитељ у 58 представа, од тога седам музичких и девет дечјих. Успоставила је успешну редитељску формулу за бриљантне мјузикле равне бродвејским. Тако је награђена обновом представе „Неки то воле вруће” 2007, у режији Светислава Гонцића и Радета Марјановића, која је и данас на репертоару Позоришта на Теразијама. Један је од оснивача фестивала комедије „Нушићијада”, који се од 1967. сваке године одржава у Ивањици. У филмској уметности Соја Јовановић се наводи као прва жена редитељ првог југословенског филма у боји „Поп Ћира и поп Спира” по Стевану Сремцу (Авала филм, 1957).

Музеј позоришне уметности Србије овом изложбом заокружује 2022. годину у којој се обележавају две годишњице Соје Јовановић: 100 година од рођења и 20 година од смрти. Циљ је да се овим поводима осветли значајан рад једне од првих авангардних редитељки, високо котиране на лествици домаће културне баштине. Поставка у Јевремовој 19 наставиће своја путовања по Србији и тако оживети њено позоришно стваралаштво.

пренешено са сајта Политике