Предмети из збирке Народног музеја Србије, од неолита до гвозденог доба, део су њујоршке изложбе „Ритуал и сећење: древни Балкан и шире“, која ће трајати наредне три године, у више америчких и канадских градова.
На изложби учествује 11 балканских земаља и 17 институција, а изложба је постављена у Институту за проучавање античког света (ИСАВ) Универзитета у Њујорку и део је великог изложбеног пројекта „Први краљеви Европе “, који има за циљ да северноамеричкој јавности представи европску историју и наслеђе.
У Народном музеју кажу да су изложили: фигурине, прве бакарне алатке, сребрне, златне и ћилибарске украсе, бронзане и керамичке посуде, оружје попут ножева и мачева.
Одабрани су адекватни експонати из студијских збирки музеја за гостовање у наредне три године: из Збирке за млађи неолит и енеолит, тзв. Остава 2, најранији предмети од бакра у Европи на локалитету Плочник. Остава је откривена давне 1927. године. Тип масивних „шакастих“ гривни, као метафора бронзаног доба, чувени винчански сребрни појас из гвозденог доба који је део гробне опреме племића племенске аристократије, низ фибула и златних апликација из гвозденог доба, тумул који се налазио испод темеља цркве Св. Петра Новом Пазару, светски познат налаз из 4. века пре нове ере…
У Музеју објашњавају да се Изложба Првих краљева Европе не бави ритуалном реконструкцијом, већ друштвеним везама и улогом појединаца који су полако прерасли у колектив.
„Ritual and Memory: The Ancient Balkans and Beyond“ приказује моћ изолованих појединаца, стварање хијерархија, успон и метаморфозу друштава почевши од касног неолита око 5000. године пре нове ере. до 4. века пре нове ере.
– Сами објекти сведоче о одређеним технолошким достигнућима која су дефинитивно променила свет тог времена и поставила стандарде индустријским друштвима који трају и данас. И данас смо сведоци благог преображаја индустријских линија у виртуелном свету, који све чешће називамо стварним животом. То је веома изнијансиран пројекат који ће јавности понудити визију старих друштава и неизбежних промена које се свакодневно дешавају пред нама.
– Свакако, када се на једном месту види археолошки материјал из региона Југоисточне Европе, треба се запитати шта је данас тако велико у односу на достигнућа од пре седам хиљада година, и у том смислу се шаље снажна порука о знању и лепоти који спасава свет. Бити у таквом друштву више држава говори и о томе да је наша историја одавно испреплетена и да је не треба механички раздвајати – закључују из Народног музеја Србије.
