Познати писац, сценариста и драматург, академик Драгослав Михаиловић, преминуо је у Београду у 93. години, потврђено је Танјугу у пишчевом окружењу.
Михајловић је био писац, романсијер, сценариста, драматург и редовни члан Српске академије наука и уметности (САНУ).
Добитник је многих књижевних награда и признања, између осталог и НИН-ове награде 1983. године за роман „Чизмаши”.
Његов књижевни опус обухвата приповетке, романе и драме. Дела су му превођена на више европских језика.
Михаиловићев најпознатији роман, „Кад су цветале тикве” први пут је објављен 1968. и изазвао је значајну реакцију социјалистичке власти. Представа која је у Југословенском драмском позоришту у Београду требало да се игра по овом роману забрањена је пре него што је изведена премијера.
Студирао је Филозофски факултет у Београду на Групи за југословенску књижевност и српскохрватски језик. Факултет је завршио 1957. године, али није успео да нађе стално запослење и често је мењао посао.
Михаиловић је тврдио да је дошао у сукоб с Управом државне безбедности (УДБА) пошто се побунио против хапшења својих другова, који су ухапшени због политичких вицева. Након тога, један сведок је изјавио да се Драгослав Михаиловић од самог почетка определио за резолуцију Информбироа, као и да је изјавио да је Тито “амерички шпијун” и да је партија “ликвидирала СКОЈ”. Године 1949. избачен је из кандидатуре за члана Комунистичке партије Југославије, а 15. септембра 1950. је ухапшен. На Голи оток пребачен је 28. фебруара 1951. и тамо је провео 15 месеци.
Роман Кад су цветале тикве први пут је објављен 1968. и изазвао је значајну реакцију социјалистичке власти. Пoсле премијере у Југословенском драмском позоришту у Београду представа која је требала да се игра по роману је забрањена. Михаиловић сматра да ју је Тито лично забранио на инсистирање Кардеља.
Осим овог, Михаиловић је објавио и следећа дела: Фреде, лаку ноћ, Петријин венац, Чизмаши, Голи оток, Црвено и плаво, Време за повратак, Гори Морава, Лов на стенице, Увођење у посао.
„Боље је и курјак бити неголи човек, веруј ми. Нема ти од човека ништа грђе на свету. Грђе од човека је, опет, једино човек” – Чизмаши, Драгослав Михаиловић (1930-2023)
