Aкадемик Предраг Пипер, један од најзначајнијих српских слависта, преминуо је 10. септембра у 71. години, саопштила је Српска академија наука и уметности. 

Академик Предраг Пипер био је један од најзначајнијих српских слависта, а посебан траг оставио је у проучавању граматичке и лексичке семантике у српском, руском и другим словенским језицима.

Дипломирао је на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду (1973), где је потом радио као асистент (од 1974) и доцент (од 1983). Магистрирао је 1975, а докторирао 198. На Филолошком факултету Универзитета у Београду био је ванредни професор од 1989. године, а потом и редовни професор од 1991.

За дописног члана САНУ изабран је 2003, преноси РТС, за редовног 2012, док је за члана Македонске академије наука и уметности (МАНУ) изабран 2015. године.

У САНУ је иницирао оснивање два одбора и био (ко)уредник шест публикација тих одбора. Био је секретар Одељења језика и књижевности САНУ од 2013. до 2018, односно члан Председништва САНУ. Био је члан више одбора САНУ и шеф Катедре за руски језик и књижевност Филозофског факултета у Новом Саду, те управник Катедре за славистику Филолошког факултета у Београду. Предавао је и на универзитетима у Москви, Петрограду, Вороњежу, Иванову, Сеулу, Сапору, Задру, Нишу, Скопљу, Љубљани.

Био је потпредседник Уређивачког одбора Српске енциклопедије и главни уредник часописа Јужнословенски филолог и часописа Зборник Матице српске за славистику, као и члан уредништава и уређивачких савета више српских и иностраних научних часописа и зборника.

Као председник организационог одбора (су)организовао је неколико међународних симпозијума. Од 1985. до 2013. био је члан, а од 2009. до 2013. председник Комисије за проучавање граматичке структуре словенских језика Међународног славистичког комитета. Био је потпредседник Међународне асоцијације професора руског језика и књижевности (1986-1990), те члан Матице српске, Српске књижевне задруге и Славистичког друштва Србије.

Библиографија академика Предрага Пипера обухвата 198 посебних издања, од чега су 31 монографије, универзитетски приручници, библиографије и приређена издања, две преведене књиге, 165 издања уџбеника и приручника за основну и средњу школу (више од педесет наслова), а преко 400 библиографских јединица су студије, чланци, прикази и др.

Академик Предраг Пипер је одликован бројним наградама и признањима, међу којима су: Орден пријатељства међу народима (Москва, 1990);Плакета почасног члана Бугарског русистичког друштва (Софија, 1990); Награда „Павле Ивић” Славистичког друштва Србије (с коауторима Синтаксе савременога српског језика, Београд 2007; и са академиком Иваном Клајном за Нормативну граматику српског језика, Нови Сад, 2013); Повеља „Радован Кошутић” Славистичког друштва Србије (2016); Награда Библиотеке Матице српске „Златна књига” (2016); Повеља Матице српске за неговање српске књижевнојезичке норме (2018); Златна диплома Филозофског факултета у Новом Саду (2019).

Његов одлазак велики је губитак за Српску академију наука и уметности и свеукупну српску науку и културу, закључује се у саопштењу.