У Београду је данас преминуо познати српски композитор Зоран Симјановић (75) изгубивши битку са корона вирусом, објављено је на електронским медијима.
Зоран Симјановић рођен је 1946. у Београду, где је као дечак ишао на часова клавира, а већ као тинејџер почео је да свира у саставима “Силуете” и “Елипсе”, првим београдским рокенрол групама. “Након сарадње са Зораном Христићем на музици за филм ‘Немирни’, прекида студије права и уписује Музичку академију у Београду”, наводи се у биографији.
Аутор је музике за многе домаће филмове и серије. К омпоновао је за више од 60 играних филмова, педесетак ТВ филмова и серија, цртаних и кратких филмова и више од пет стотина рекламних спотова. Аутор је и музике за шпицу чувеног Дневника Радио-телевизије Србије.
Сарађивао је са бројним српским редитељима: Срђаном Карановићем, Гораном Марковићем, Слободаном Шијаном, Бранком Балетићем, Гораном Паскаљевићем, Емиром Кустурицом…
Као композитор, поред бројних награда и признања, добитник је и две Златне арене на Фестивалу у Пули за музику у филмовима “Мирис пољског цвећа” и “Балкан експрес”. Освајао је и награде за музику у филмовима “Отац на службеном путу”, “Тито и ја”, “Танго аргентино”. Последње што је радио била је серија “Тајне винове лозе”.
Музика за шпицу „Грлом у јагоде“ – брзински на пет линија
Једна од ауторских музика Зорана Симјановића је и шпица за – “Грлом у јагоде”.
– Рекао сам тада сувласинику Клуба књижевника: ’Будо, дај ми парче ’артије’. Он ми да, и ја брзински испишем пет линија… Та-на-на-на-наааа, то ми је било ту у глави. И дође Ђиђа (Срђан Карановић), а он каже: “То је то”- рекао је Симјановић.
Као и сваком музичару, у младости му је први корак био свирање у бенду. И заиста, свирао је у бендовима Силуете и Елипсе, и присетио се како је изгледао тај дан када је дошао кући након распада групе.
Доста ми је било тешко. Не може човек да верује у то, када са неким људима проживиш пет година. То је као да си био у браку – сваки дан пробе, концерти… А моја мајка је стално кукала:”Доста више та свирка, уписуј неки факултет”. Кад сам дошао кући, она је рекла: “Па јао, растурили сте се?” Када сам јој потврдио, а она је одмах рекла: “Ћути, ко зна зашто је то добро” – рекао је Симјановић у емисији “Шта сам теби и ко сам себи?” на К1 телевизији.
И испало је добро, пошто се Симјановић посветио компоновању. Завршио је Факултет драмских уметности, на ком је једно време и предавао, и компоновао ванвременску музику и завредио награду за животно дело. У свет компоновања филмске музике ушао је 1975. године.
Памтићемо га по музици из култних филмова домаће кинематографије. Он је урадио препознатљиве тонове и песме из филмова попут “Национална класа”, “Маратонци трче почасни круг”, “Балкан експрес”, “Тајванска канаста”, “Сабирни центар” и многих других класика.
Фото В. Данилов
