Познати српски хармоникаш, певач и композитор народних песама, музички уредник, Новица Неговановић преминуо је у 76. години живота. Велики број колеге се опраштајод њега на друштвеним мрежама, а међу првима је то учинио Александар Софронијевић. Како је незванично објављено, Неговановић је преминуо у ковид болници у Крушевцу.
– Јутрос рано смо изгубили великана српске хармонике, песме, колегу, друга, брата али и оца и нашег деку чика Новицу Неговановића. Дуса ме боли док ово пишем,не желим да верујем да те нема више. Одмори душу добри мој Ноле нека ти је вечна слава и путуј са анђелима. Волимо те, слушамо, помињемо и свирамо заувек док нас има! – поручио је Софронијевић.
Новица Неговановић рођен је 1945. године у Адранима код Краљева. Његов музички таленат долази до изражаја још у петој години живота. Одрастао је у музичкој породици, отац и стриц свирали су хармонику и од тада почиње његово интересовање за овај инструмент. Био је толико талентован да је његов први наступ био већ у првом разреду основне школе. Са стрицем и оцем свирао је на многим весељима.
У то време организована су општинска такмичења на којима је учествовао, и на многима је побеђивао. Певао је и свирао по свим околним местима, а на репертоару је имао велики број песама. У свом вишедеценијском, плодном стваралачком опусу, опевавши шумадијски, гружански и поморавски крај, посебно своје Краљево и Ибар, написао је бројне хитове међу којима су „Када уморан будем пао“, „Једна река у мом крају“, „Село моје крај Мораве“, „Тече река, тече Гружа“, „Имам очи непослушне“ и многе друге.
Године 1966, година била је прекретница у животу Новице Неговановића. Та година обележила је његову каријеру. На такмичењу хармоникаша у Соко Бањи два пута осваја прво место, као солиста и као дует хармоника са Драганом Матићем Жилићем. Ту је понео титулу прве хармонике Југославије.
У годинама између 1970. и 1980. Новица Неговановић је био међу најпопуларнијим југословенским хармоникашима неком својом новом оријентацијом која није била ни следовање пута Мије Крњевца, нити подржавање Јовици Петковићу. Његове изврсне интерпретације својих кола (међу којима треба нарочито истаћи „Перицино коло“) деловале су тако свеже и модерно да је за собом повукао велики број младих хармоникаша. Био је на путу да постане хармоникашка велесила, али тада се одрекао солистичке каријере хармоникаша, а више се експонирао као певач и стваралац нових песама. Током дугогодишње каријере највише је наступао са братом Предрагом Неговановићем, с којим је водио оркестар.
Десет година Новица је радио као главни музички уредник у Продукцији грамофонских плоча и музичких касета „Југодиск“ у Београду. Од 1989. до 2003. године Новица је живео и радио у Америци. У својој дугогодишњој каријери учествовао је на многим фестивалима, турнејама, концертима и хуманитарним концертима, како у земљи тако и у иностранству.
Хитови
Највећи хитови Новице Неговановића настали су у периоду од 1970. до 1980. године. Тада су и настале песме Зар сам странац у свом крају, Воденичар на Морави, Прође лето тридесето, Једна река у мом крају, Све бледи, све нестаје, Почећемо све изнова, Имам очи непослушне, Тече река, тече Гружа и многе друге.
Компоновао је и велики број песама за своје колеге: Јаничар за Цунета Гојковића, Ко се једном напије воде са Башчаршије за Сафета Исовића, као и за Недељка Билкића, Душицу Билкић, Лепу Лукић, Бору Спужића Кваку, Тому Здравковића, Зорицу Брунцлик, Снежану Бабић Снеки и још многе друге.
Живео је у свом родном месту Адрани код Краљева, а своју љубав и умеће на хармоници преносио је и на младе таленте и бориo се за очување народне музике.
Био је дугогодишњи активан члан руководства Завичајног друштва „Краљево“, добитник бројних градских и других признања и награда. На друштвеним мрежама од Неговановића се изразима саучешћа породици и порукама опраштају бројне колеге, пријатељи, познаници, поштоваоци, његови Краљевчани…
Место и време сахране посмртних остатака Новице Неговановића биће накнадно саопштени…
