Књига Марка Миљанова „Примјери чојства и јунаштва“ је низ кратких фрагмената, односно прича из живота славних Црногораца, у којима они показују своје најважније квалитете – част, врлину, храброст.

Марко Миљанов Поповић Дрекаловић (1833–1901) био је писац пореклом из Црне Горе, као и војвода из племена Кучи. Иако је писати научио тек у позним годинама, око 50. године, писање је сматрао својим најважнијим позивом и животним задатком. У својим делима показаће се као велики патриота, као аутентичан човек из народа, за кога су мудрост, јунаштво и поштење највише вредности којима се руководи. Посебно га интересује историја и жели да на што убедљивији начин исприча, сведочи и представи фрагменте из прошлости свог народа и земље.

Нека од најпознатијих дела Марка Миљанова су, пре свега, „Примјери чојства и јунаштва“, књига која је недавно објављена као реиздање београдског „Порталибриса“. То је низ кратких фрагмената, прича из живота славних Црногораца, у којима су показали своје најважније квалитете – част, врлину, храброст. То су приче које величају братство, родољубље, јунаштво, борбу за опште добро. Ко зна зашто је баш сада опет објављена? Сигурно с неким, добрим разлогом…

Ево примера…

„Раду Вукашинову, Пиперу, из села Близне, посјекоше оца двојица: Шћепан Јанков и Дмитар Јанков, обојица из Кучи, из села Лијешти. И, као зли злотвори, однесу му главу скадарском везиру, да добију бакшиш. После неког времена побише се Кучи и Пипери са Турцима. Турска пушка убије Шћепана Јанкова, а Турци појуре да га посјеку, али Раде Вукашинов искочи и зграби Шћепана пред Турцима и понесе га на раменима.

Млоги су му рекли: “Баци бездушног пса! Знаш да ти је оцу главу на Скадар понио!” Раде је одговорио: „Знам, али не могу да гледам како се Турци главом његовом себе ћеф чине“…