Најновији роман „Истинита, али не баш вероватна историја породице Пустополски о кући код Вардара и о четири прстена“ академика Владе Урошевића биће промовисан 23. фебруара (четвртак), са почетком у 19 часова, у биоскопу „Фросина“ Младинског културног центра у Скопљу.
На промотивном догађају биће представљена и његова евергрин дела „Укус брескве“, „Моја рођака Емилија“ и „Змајева невеста“, која су поново објављена у новом руху и са новим поговорима. Књиге су део едиције „Македонски књижевни класици” у издању „Арс Либрис”, део „Арс Ламина – Публикације”.
Промотори књига биће Јелена Лужина, Лидија Капушевска-Дракулевска и Владимир Мартиновски, а на манифестацији ће се обратити председник МАНУ Љупчо Коцарев. Догађај ће модерирати уредник четири књиге Ведран Диздаревић.
Прича у роману „Истинита, али не баш вероватна историја породице Пустополски, кућа код Вардара и четири прстена“ почиње у лето 1898. У прелазним данима између већ исцрпљеног 19-ог и тек рођеног 20-ог века. – Никола се враћа са студија на Ecole supérieur de pharmacie у Паризу. Са собом носи научна сазнања са Запада и етос савременог, просвећеног човека, жељног да их примени у свом родном Скопљу.
Код куће – у великој кући на крају града, уз реку Вардар – чекају га отац Харалампије, велетрговац, мајка Евдокија и три млађа рођака. На први поглед, живот ове породице делује нормално, пристојно, па чак и досадно. Али ствари нису онакве какве изгледају. Нешто страшно и неизрециво баца своју сенку на породицу Пустополски. Стара кућа крије своје тајне које се протежу све до Оријента и које се односе на богатство Николиног деде. Прича о прстену купљеном у старој скопској чаршији урања Николу у низ догађаја чије му порекло, смисао и сврха нису сасвим јасни…
Влада Урошевић (17.10.1934, Скопље) је једна од најпознатијих македонских књижевних и културних личности. Ради у готово свим жанровима и свим облицима: поезији, приповетци, роману, есеју, путопису, књижевној и ликовној критици, теорији књижевности и преводу. Дипломирао је на Филозофском факултету Универзитета „Св. Ћирила и Методија“ у свом родном граду. Године 1982. изабран је у звање доцента на новоотвореној Катедри за општу и компаративну књижевност Филолошког факултета УКИМ-а, где је и докторирао 1987. године. На истој катедри предаје предмете из историје европске књижевности 19. и 20. века.
Поред професорске каријере, ради и као сарадник и уредник редакције за културу и уметност Телевизије Скопље и као уредник часописа „Разгледи“. Његов рад је обиман и разноврстан.
Почевши од „Један други град” (1959), објавио је 11 збирки поезије, као и шест романа: „Укус брескве” (1965), „Моја рођака Емилија” (1994), „Дворски песник у летећој машини ” (1996), „Дивља лига“ (2000), „Змајева невеста“ (2007), „Маџун“ (2018). Иза себе има три књиге записа и путописа, неколико књига у којима су сакупљене критике и есеји о македонским писцима и две књиге о фантазији у сликарству.
Афирмише се као антологичар више издања. За своја дела и преводе добитник је бројних награда и признања: три пута награде „Браћа Миладиновци” за најбољу песничку књигу на „Струшким вечерима на поезији”, два пута награде „Стале Попов”, два пута награде „Григор Прличев” награда за најбољи препев.
Осим домаћих, носилац је и више страних признања. За свој књижевни и преводилачки рад најпре је проглашен за витеза Ордена уметности и књижевности, а потом за официра истог Ордена од стране Владе Републике Француске. Књиге Владе Урошевића су преведене на више језика: енглески, бугарски, немачки, дански, пољски, руски, словеначки, српски, хрватски, француски и шпански.
