Истина никада нема два, а камоли више лица. Питање је само колико ће воде протећи док не изађе на видело. У међувремену, оно о чему и врапци цвркућу, остаје скривено под толико дебелим велом да се и чињенице које више нико не доводи у питање, вештачки одржавају “под сумњом”.
Интереси светских моћника заобилазе транспарентност, јер им не иде у прилог. И није толико циљ замаскирати истину зарад прекрајања историје, него због будућих догађаја. Оправдање које носе, у пакленим кухињама до перфекције разрађене аргументације, нужно је због актуелних потеза појединаца, институција и држава, али важније због њихових сутрашњих корака.
Једном оправдана лаж постаје нека врста дозволе да се, зарад сопствених интереса, руше и постављају власти, бомбардује цивилно становништво у неким туђим земљама.
Тако, рецимо, агресија НАТО на бившу СРЈ остаје легални инструмент међународне политике, “неминовност да се очува демократија”. Јер, ко би је у супротном платио? И ко би на следећим изборима поново гласао за политичаре који касапе?
Лаж тадашњег британског премијера Тонија Блера да Ирак поседује оружје за масовно уништавање и да, због тога, Лондон улази у рат на страни САД, откривена је и општепризната. За разлику од ње, пропагандне лажи које су подупирале распарчавање Југославије у интересу светских моћника и даље су инструмент за којим се посеже по потреби. Чињеница да су у међувремену и овдашње истине расветљене, очигледно, не смета ни онима који их користе, а ни делу оних који слушају.
Једна у низу оспораваних истина је најновији извештај из Швајцарске у коме се наводе највећа “достигнућа” медијске пропагандне машинерије на просторима бивше Југославије: Трнопоље, Маркале и Сребреница.
Ивана Станојевић (Вечерње новости)
