Поводом Сретења – великог хришћанског празника и Дана државности и уставности Србије, синоћ је у Српском културно информативном центру Спона у Скопљу одржано Прво дечје Сретење у оквиру пројекта „Причаонице за децу и младе“ које организује Удружење жена Српкиња.
Овим поводом окупила су се деца која учествују у „Причаоницама“, њихови другари из Кучевишта којима су гостовали о светосављу, затим деца којс су учествовали у Првој летњој школи на Шари у организацији Удружења Срба и Македонаца из Тетова, вршњаци са којима су летос били на летњем кампу српског језика Центра Спона у Охриду. Свима њима придружила су се и деца која први пут долазе са родитељима или бабама и дедама.
Програм је био једноставан али поучан, савладан још на прошлој Причаоници која је имала задатак да деци објасни зашто се овај празник назива Сретење, ко је кога срео и у чему је значај и симболика празновања.
Наставник Стојан Арсић је том приликом стрпљиво објашњавао појмове и непознате речи којих је било подоста.
Тако да је деци потпуно јасно и зашто је овај празник важан за српски народ и шта се све догађало после Првог српског устанка, у чему је значај Сретењског устава, али и како је изгледала Србија за време и после ових догађаја, односно шта се догађало у књижевности, сликарству, науци о језику.
Презентација је осмишљена као колаж краћих прича које се односе на људе и догађаје из тог периода. Деца су се наизменично смењивала „пливајући“ кроз тај део истрије и представљајући догађаје у Орашцу и „Почетак буне против дахија“, Карађорђа Петровића вођу устаника и његову храброст и одважност у најзначајнијим биткама, мудрост Милоша Обреновића у кључним тренуцима за српски народ.
Народна песма је у време устанка била врло значајан медиј. Како рекоше деца, у то време није било новина, телевизије, интернета него су народни певачи све то замењивали.
Слепи гуслар Филип Вишњић од кога је Вук Караџић записивао народне песме, био је права читанка Првог српског устанка. Његових 17 песама од „Почетка буне против дахија“ верно су сведочиле о историјским догађајима. Боравећи у устаничким логорима поред Дрине Вишњић је увесељевао и храбрио устанике, али је исто тако упијао њихова казивања и тако историју претакао у стихове.
У том смислу прослеђена је краћа видео садржина о сусрету Вука и Филипа Вишњића која се односи управо на тренутак њиховог упознавања и почетак стварања песме „Почетак буне против дахија“. https://www.youtube.com/watch?v=wT4Zw5hgmV0
Гуслари су били инспирација и многим сликарима међу којима су Урош Предић, Петар Лубарда, Паја Јовановић, Надежда Петровић. После ових догађаја долази време романтизма. У књижевности записана су имена Бранка Радичевића, Петра Петровића Његоша, Јована Јовановића Змаја, Ђуре Јакшића, Лазе Костића, рекоше деца.
Дружење је настављено уз рецитал у оквиру кога су читани стихови великих српских песника, али и ауторски радови деце. У завршном делу наступио је Зоран Кајевић из села Бањана на Скопској Црној Гори који је на хармоници извео неколико српских композиција.
Намера овог дружења је била сусрет деце, односно да се од најранијих дана усвоји и примени основно знање о значају празновања овог празника, као и о значају њиховог сретања у оваквим приликама.
Пројекат Причаоница спроводи се другу сезону, ове године суфинансиран је од Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону, Републике Сербије, а помажу Општина Центар, КИЦ Спона и др.
М.К.
