Михајло Пупин (Фото: Википедија)
На текст „Скопска Црна Гора, а не Вевчани” требао је да одговори пат. инж. Милан Божић, председник Фондације „Младен Селак”, а не Стефан Ђорђевски. Та одбрана представља перфидну игру. И то не само у функцији фондације, него и бизниса Ђорђевског у Вевчану. На мала врата подигли су Пупинову бисту у Вевчану од Фондације „Младен Селак”.
Ова фондација је злоупотребила, тј. цензурисала Пупинову аутобиографију, свесно избацивши Светог Саву и Стефана Немању, како би Пупину одсекли српске корене. Поред преводиоца проф. др Александра Маричића, који је 1979. цензурисао Пупинову аутобиографију, у новом здању Фондације „Младен Селак” преводиоци су др Милан Јефтић и Младен Обрадовић. Тиме је цензура оверена.
Професионализам и чињенице налажу Божићу да одговори зашто су из Пупинове аутобиографије „Са пашњака да научењака” склоњени интегрални текст о Светом Сави и име Стефана Немање. Лоза Немањића била је проблем због БЈР Македоније од 1945. године, али зашто је сметала Фондацији „Младен Селак” 2013. године, када је и штампана Пупинова аутобиографија?
Милан Божић, пре него што је отишао у Македонију и Албанију, да би се уверио у „епохалан” подухват др Павла Митреског, који је „доказао” да су преци Михајла Пупина Цинцари и да су из Вевчана дошли у Идвор. Поред рада Павла Митреског, пат. инж. Божић је могао да прочита „Македонизовање Јужне Србије” Јована Трифуноског, да би преко те књиге сазнао како су се затирали српски трагови у БЈР Македонији.
„Од рата 1941–1945. године службена Србија необјашњиво је напустила скоро сваку мисао према тој српској средњовековној територији (13. и 14. век). Тамо су била и средишта старе српске државе. А по угледу на данашњу државу сличан став лако су заузимали српска интелигенција, па и обичан свет у Србији” („Македонизовање Јужне Србије”, Др Јован Ф. Трифуноски, „Цицеро”, Београд, 1995).
Нажалост, многи српски историчари заплетени у мрежу југословенства и комунизма дозволили су да се 1979. из Пупинове аутобиографије склоне интегрални текст о Светом Сави и име Стефана Немање. Да „Исток филм” 2018. није објавио монографију „Од усељеника до проналазача”, истина о Светом Сави и Стефану Немањи и даље би остала у идеолошком мраку из 1979. Прави разлог је страх од југословенске комунистичке идеологије.
Због обмане српске јавности и бесплатно подељених књига „Са пашњака до научењака”, у издању Фондације „Младен Селак”, прихватио сам позив проф. др Ђорђа Н. Лопичића да заједно приредимо књигу „Текстови у америчкој штампи 1912–1920. године” (Градска библиотека у Новом Саду), повезану с Михајлом Пупином као генералним конзулом Краљевине Србије у Њујорку. Ова књига је прави пример и доказ да проф. др Митрески и пат. инж. Милан Божић из Фондације „Младен Селак” нису користили ни елементарне чињенице приликом одузимања српских корена Михајлу Пупину. Књигу би, због својих неистина, обавезно требало да прочитају др Митрески, пат. инж. Милан Божић, Стефан Ђорђевски, становници Вевчана и македонски историчари.
Наша национална срамота је што се Вевчани хвале новчаницом с ликом Михајла Пупина, који је Србија морала да има на својој новчаници. А Италијани су забранили Хрватској новчаницу с ликом Руђера Бошковића, чији је отац био Србин, а мајка Италијанка.
Од 1979. године, поводом 125-годишњице рођења, почело је расрбљавање Пупина. Милан Божић је 2013. покушао књигом „Са пашњака да научењака” да настави и заврши оно што је покренуо др Коча Јончић, његов старији партијски друг. Оно што им није успело у време СФРЈ требало је заврши Божић у данашњој Србији.
Од 1945. и у Скопској Црној Гори, као и другим на територијама БЈР Македоније, стварају се нови народ и његова прошлост „македонизацијом” српске баштине. За становништво Скопске Црне Горе не говори се да су Срби, већ су их називали православним становништвом, јер је присвојена српска духовна баштина династије Немањић (Др Јован Ф. Трифуноски).
„Македонија и македонско питање”, које је 1979. поставио Коча Јончић, виде се у Пупиновом тексту „Видовдански поздрав” (др Драгољуб Живојиновић: Михајло Пупин, Национално-политички рад 1908–1935. „Завод за уџбенике”, Београд, 1998, год. 48 стр.).
Пупин по завршетку Балканског рата у „Видовданском поздраву” пише да су, поред других градова, и Скопље, Прилеп, Битољ, Охрид, Штип и друга стара места поново српски градови („Американски Србобран”, 1913).
Фондација „Младен Селак” великом количином књига и даље помаже тенденцију присвајања српске културне и историјске баштине, али и негирање српског постојања на тлу Северне Македоније.
Милан Божић је 1. јуна 2022. ученицима гимназије „Михајло Пупин” у Ковачици поделио Пупинову аутобиографију са жељом да та књига буде лектира у свим средњим школама у Србији. Бесплатно подељених 25.000 књига је велики број, само што Божић није објаснио српској јавности чије име, уместо Светог Саве, треба да се прославља као школска слава у Србији.
Мирослав Станковић (Политика)
