Уводник
У још једну јесен улазимо бледи и отуђени од самих себе. Јаз између нас је све већи, оно што ми видимо раја не види или затвара очи.
Постали смо (не)свесни таоци режираних сценарија написаних против нас, и мимо наше воље.
У свим тим поставкама, комадима и кадровима нема ни трага мистичнх дубина светородне лозе, нема богатог наслеђа стицаног подвизима предака. Утемељивачи српске вере су као комесари НВО сектора. Завладао је чобански дух, доминира улични говор, незнање је на пијадесталу. Тамни вилајет је „раширио парохију“, а стаменост је ишчезла.
Корачамо насупрот ветру.
А годишњице се нижу.
У овом броју сећамо се пробоја Солунског фронта. Прибележили смо запис о маршу до самог врха.
Били смо до ушћа и гора. Бавили се Матадором, књигом, фолклором у Тетову. Интервјуисали врсне уметнике. Прозборили дијалектом, дијалектиком југа.
Саслушали сведочење о опортунизму.
Читаоцу је ипак лакше. На њему је само да окрене још један лист.
Док је премијер Ковачевски са говорнице у УН тврдио да учење значи писменост, критичко мишљење, истраживање и развој потенцијала, средњошколци из Могиле остају без образовања јер више немају бесплатан превоз до Битоља на који имају законско право. Дан два реакција и прича и – ником ништа.
Образовање је оно што вам након школовања остаје, а исход доброг образовања у 21. веку значи: научити да учите, научите да живите заједно, научите да радите, научите да будете. Шта?
И док је Ковачевски са говорнице тврдио да учење значи стицање писмености, развијање критичког мишљења и вештина за анализу, истраживање, доношење одлука и развој потенцијала наших будућих лекара, научника, градитеља, будућих лидера, на које ће се наш свет ослањати, тетовски гимназијалци осташе без зграде, анкете о изборном српском језику се час спроводе, час бивају затурене на дну фиока у столовима директора неких школа.
Ове зиме образовање ће нам зависити од струје. Ђаци уџбенике више немају, за оне у компјутерима преостаје „молебан“ да струје буде. А материјали за учење у дигиталном облику не могу да дођу до платформе Министарства просвете и науке, као што ни школски аутобус не стиже у Пелагонију.
Милутин Станчић
Уводник октобарског броја јединог часописа на српском у Македонији – Слово у издању нашег Центра СПОНА.
