Када је Бранко Азески, председник Привредне коморе Северне Македоније, пре годину и по дана на „Копаоник бизнис форуму” отворено и без увијања изговорио да је Цефта мртва и да је региону потребан нови аранжман под покровитељством Европске уније којим би се обезбедили механизми да се споразум поштује – ни сањао није да ће се то стварно десити.
Регион је добио „мали шенген”, који би требало да убрза проток људи, робе, услуга и капитала, али је овог пута гарант тог споразума Америка. „Мали шенген” је део споразума који је почетком септембра потписан у Вашингтону, што је значајно за нашу земљу, која је највећи извозник у региону и која је због затварања тржишта јужне покрајине изгубила више од пола милијарде евра за само две године.
Привредне коморе Србије и тзв. Косова су почетком ове седмице у Београду потписале заједничку изјаву у присуству високих америчких званичника Ричарда Гренела, специјалног саветника председника САД и Адама Болера, извршног директора ДФЦ. Изјавом су подржали иницијативу регионалне сарадње „мали шенген” јер је она, како се наводи, важан корак ка просперитету и унапређењу стабилности и конкурентности у читавом региону западног Балкана.
Бојан Станић, помоћник директора Сектора за стратешке анализе Привредне коморе Србије (ПКС), објашњава да се у формалном смислу вашингтонским споразумом Косово обавезало да ће постати део „малог шенгена”. Пре њега „мали шенген” су подржали и прикључили му се Албанија и Северна Македонија, подсећа „Политика“, а очекује се да се за ово определе и Црна Гора и Босна и Херцеговина.
Наш саговорник наглашава да је битно што постоји и заинтересованост Европске уније да подржи „мали шенген”, али под условом да све привреде региона буду укључене.
– Са политичким ауторитетом САД, које стоје иза договора постигнутог у Вашингтону, верујемо да ће иницијатива „мали шенген” добити додатни ветар у леђа. Очекујемо до краја ове године даљи конкретан напредак ка стварању тог заједничког економског простора – каже Станић за „Политику”.
Он подсећа да је иницијатива „мали шенген” почела да се развија у другој половини 2019. године и до сада су одржане три конференције, али је све заустављено због појаве короне. Дефинисана су сва поља у којима треба унапредити сарадњу како би се приближила ономе што зовемо заједничко тржиште кроз примену четири економске слободе: људи, робе, услуга и капитала.
– Неки кораци су већ спроведени када је у питању сарадња у размени роба зато што сада постоји јединствен гранични прелаз између Србије и Македоније. Тренутно се ради на томе да документа која прате робу, фитосанитарна и остала папирологија, добију ефикаснији третман. Предвиђен је електронски надзор приликом транспорта робе кроз регион. Кључни допринос те сарадње јесте признавање диплома, што је значајно за дефицитарна занимања као што су доктори, инжењери, архитекте. Они без нострификације могу да конкуришу за посао у региону. Такође је значајна промоција овог региона као јединствене инвестиционе дестинације с обзиром на то да имамо диспаритет, односно да инвестиције долазе у одређене делове земаља, док су рубна подручја посебно угрожена – каже Станић.
„Мали шенген” је надградња Цефта споразума, споразума о слободној трговини у смислу робе, који има део који се односи на услуге, али није био довољно искоришћен.
Према речима нашег саговорника, Цефта је дала значајан допринос порасту трговине унутар региона. Али тај споразум је имао своја ограничења и требало га је надоградити у смислу да је требало омогућити слободан проток и људи и капитала, што је и најкомпликованије.
Вашингтонски споразум и „мали шенген” јесу гаранција да неће доћи до једностраних мера као што су биле косовске таксе на робу из Србије. Оне су потпуно укинуте у марту и за неколико месеци пласман наше робе на КиМ се вратио на 50 одсто онога што смо имали 2018, пре увођења такса.
– Током 2019. и у првом кварталу ове године пласман српске робе на КиМ је био нула. Када су од марта укинуте таксе, закључно са јулом, пласман наше робе је био у вредности 120 милиона евра, а у истом периоду 2018. износио је око 250 милиона евра. Верујем да ће се с временом додатно повећавати – каже Станић.
За нас је „мали шенген” значајан због бржег протока наше робе, коју доста извозимо у околне земље. Са свим земљама у региону ми остварујемо робни суфицит, пре свега са Босном и Херцеговином, Северном Македонијом, Црном Гором и Албанијом. Позитивни смо и у услугама ИТ сектора који је у првих седам месеци имао суфицит од пола милијарде евра. Учешће ИТ сектора се приближава учешћу пољопривреде у БДП.
– Кроз ову сарадњу очекујемо да се повећају домаће инвестиције, али и већи прилив страних инвестиција. Прво питање које поставља страни инвеститор који хоће да гради фабрику јесте каква је политичка ситуација. Ово ће смањити политички ризик који је често опредељујући за инвеститоре. Неколико формалних корака се десило у кратком периоду, што није био случај раније. Сада имамо један замајац и међу привредницима и политичарима се ствара одређени ниво еуфорије да је ово заиста изводљиво – каже Станић.
