У грачаничкој читаоници “Даринка Јеврић” , Дома културе „Грачаница“ синоћ је у оквиру представљања деловања Српског културно инфомративног центра „Спона“ из Скопља, потписан Споразум о међусобној сарадњи. Споразум су потписали директор Дома културе „Грачаница“ Живојин Ракоћевић и председница Културно информативног центра „Спона“ Наташа Станчић.

Спона” је удружење грађана основано ради остваривања и усаглашавања интереса припадника српске етничке заједнице који делују на територији Републике Северне Македоније у циљу очувања њених културних, историјских и духовних вредности.

У оводом делу представљања рада и свеукупних програмских активности центра “Спона” истакнуто је да током 17 година од оснивања грађанска асоцијација бележи примерне  резултате и гради трајне трагове деловањем у области информисања, издавачке делатности – периодике на српском језику, позоришне продукције на српском језику, организацији гостовања уметника, глумаца, писаца и научних радника из Србије у Скопљу и широм Северне Македоније, сарађује са матицом. У томе одржава сталну иницијативу очувања српске културне баштине, неговања обележавања српских празника, часова српског језика и дечије поезије. Посебан део већ деценију је хуманитарни рад центра, у срединама где живе Срби у Северној Македонији и на Косову и Метохији…

– У том хуманитарном прожимању смо се и налазили, зато што су наше прве активности биле везане за Косово и Метохију. Најпре, тих првих година, у Косовском Поморављу. У последње време наша дестинација и мисија су Липљан и околина. Ово вече прати један документарни филм који смо снимили поводом 15 година ’Споне’. Заиста је тешко и симболички објаснити делатност и снагу нашег окупљања, деловања у средини где заправо имамо такозвану ’слободу кретања’”, навео је члан “Споне” Милутин Станчић.

Он је подсетио на значај информативног деловања центра од самог основања одржавањем ажурног портала на српском језику www. srbi.org. mk  интеренет презентацијом широке лепезе прилога везаних за живот и рад Срба не само у Македонији него и знатно шире у региону, укључујући и простор Косова и Метохије. Осим тога „Спона“ је обновила и издавање јединог часиописа на српском језику „Слово“ са подлистком за најмлађе „Словце“…

Станчић је указао на проблеме у области образовања Срба у Македонији. Прецизирао је да тренутно  на територији Македоније 175 ђака похађа редовну наставу на српском језику, у одељењима три основне школе у сеоским срединама.

– Од пре две године као изборни предмет 144 ученика похађају наставу Језик и култура Срба на читавој територији Македоније. Зато нас негде простор Косова и Метохије храни, подстиче и мотивише“, рекао је он. – У оквиру центра у Скопљу, одржавамо и часове српског језика, у библиотеци нудимо солидан фонд вредних књига, књижевне радионице…  Упркос недаћама током претходних година, нисмо престали да радимо. Оно што посебно краси ’Спону’ у последњих неколико година је то да смо активирали и покренули једну независну позоришну сцену. Урадили смо две представе на српском језику, са редитељем и глумцима Србима из Скопља – “Реалисти“ Јелене Кајго и , Енциклопедију мртив“ по мотивима дела Данила Киша, закључио је Станчић.

Милош Стојковић је посебно истакао вредност деловања и постигнутих резултата „Споне“ достигнут – „чистим ентузијазмом“.

– Објавили смо књигу резимеа, тројезичну на српском, македонском и енглеском језику, са великог научног скупа са излагањима 78 научника из читавог света одржаног у Скопљу, у суорганизацији центра „Спона“, поводом седам векова од смрти Краља Милутина, рекао је Стојковић.

Деловање центра “Спона” осликала је излагањем на презентацији у Грачаници и Братислава Беба Танасковић.

– Најтеже је говорити о себи, афирмисати и промовисати свој рад пред својима. Није лако бити ’Спона’, много је искушења и „потезања“ на „своју страну“. Све у Македонији се политизује, али, на срећу, ’Спона’ се инспирише потребама народа. То су афирмација језика и афирмација српске културе.  Основни циљ је, како је истакла, – да се доспе до народа, појединаца, да се повежу генерације, људи из сеоских и градских средина, да“Спона“ буде веза са матицом Србијом и свим Србима из региона, па и знатно шире.

Афирмација језика није лака ствар, језик нас одржава. Пуно културних манифестација је било и биће. ’Спона’ се на све могуће начине труди користећи личне контакте, људе добре воље, волонтере који су жељни да помогну нашој мисији и визији. ’Спона’ користи своје капацитете да повеже све културе у Македонији. Нисмо политички обојени, имамо циљ који заступамо, а то је културна и језичка афирмација. Тражимо начине и могућности да задржимо специфичност, третирајући све оне текуће проблеме људи које идентификујемо на терену“, додала је она, наглашавајући да ’Спону’ чини пуно људи, инвестиција, капацитета и залагања-.

Говорећи о значају издавања часописа „Слово“ она је рекла да то није само класични месечни магазин, већ и едиција за најмлађе. На тај начин „како да охрабримо и оснажимо наше најмлађе, створимо им идентитет, свесност ко су и да се не стиде да кажу одакле су“, закључила је Танасковићева.

Директор Дома културе “Грачаница“ Живојин Ракочевић је на крају презентације центра „Спона“ оценио да је и ово део активности за „лакши проток онога што се зове култура, то је есенција нашег опстанка“. Из свега што смо чули од претходних говорника, како је закључио, схватамо једну врло битну ствар, да сте ви културно утемељени,  да је ваш културни идентитет потпуно и кристално јасан, да је заснован, како на савременом стваралаштву, тако и на ономе што баштинимо од средњег века“, казао је Ракочевић.

Он је истакао да “Спона” српској земљи даје друго лице, добро лице Македоније и велике дарове.

– Схватамо на који сте начин и како утемељени, да је наш културни идентитет потпуно чист, јасан и ненатруњен ни идеологијом, ни политиком, ни југословенством, ни било чим. Хвала вам на тој чистоти и хвала вам на помоћи коју све ове године пружате. Ми схватамо да су некад мале разлике опасније него велике разлике, да се у малим разликама утопимо. Хвала Богу, ви се никада нећете утопити у нешто друго и те мале разлике вас неће прогутати. Хвала вам на свему, настављамо своју сарадњу и свој рад у свим правцима, од позоришта, књижевности, сликарства, добро сте дошли својој кући и ми нашој кући у Скопљу”, закључио је Ракочевић.

М.С.