Издавачка кућа “Православна реч” објавила је капиталан издавачки пројекат: Сабрана дела Милорада Екмечића, свечано промовисана у Београду. На 11 хиљада страница у 15 књига сакупљена је писана заоставштина једног од наших најзначајнијих историчара и академика.

“Јединствена појава у нашој историографији”, “човек велике научне храбрости и широке ерудиције” “мајстор научне синтезе”, само су неке од одредница уз име Милорада Екмечића. Овде је сабрана његова заоставштина.

Подједнако успешно бавио се и нашом старијом и најновијом историјом, истиче се у прилогу РТС-а. Посебно се одликовао тиме што није избегавао да из прошлости сагледава садашњост , а из садашњости наслућује будућност.

Чињеница да је једнако добро познавао националну и општу историју омогућила му је да их повеже. У средишту његовог научног интересовања били су 19. и 20.век, посебно Источно питање, одлуке Берлинског конгреса, политика великих сила према Балкану и оснивање националних држава. Тумачио је улогу религије у нашој историји, истраживао југословенску идеју и стварање државе, с посебном пажњом бавио се и изучавањем ауторитарних режима у Европи између два светска рата.

„Екмечић се својим великим делом сврстао у својеврсни Пантеон српске историјске науке, не само као изузетно плодан писац, него и као мислилац и теоретичар модерне историјске методологије”, рекао је Академик Славенко Терзић,историчар.

Прве примерке Сабраних дела добио је председник Србије који каже да је Екмечић “дубоком мишљу анализирао повесну фактографију, а надмоћном визијом, јасније од многих, видео будућност.

„Много година пре смрти предвидео је и до детаља описао догађаје које данас са зебњом пратимо. Јасно је видео и кризу у Украјини и глобални суноврат економије. Познајући и схватајући каузалност и природне токове историјских кретања, није имао право да буде оптимиста. Имао је, међутим, свако право, а посебно морално, да нас упозори на све изазове које ће време поставити пред нас”, истакао је Александар Вучић, председник Србије

Своје родољубље и припадност Српству није, каже, темељио на покличима, већ на документовању и анализи историјске грађе, и оставио аманет – да више никад не ратујемо.