Макета средњевековног Маглич града на десној обали Ибра, на представљању средњевековне културе на овогодишњем Сајму туризма, није привукла ништа више пажње од приказа Савине испоснице, из 12. века.
Два „уточишта”, смештена једно изнад другог у каменом брду Немањина кула планине Радочело, недалеко од Краљева, која заједно називају Савином испосницом, удаљена су око 12 километара од манастира Студеница, ком припадају. Манастир, градитељско ремек дело и велико сведочанство о животу династије Немањић, у 12. веку подигао је велики жупан Стефан Немања. Изгледа као да је овде број 12 одиграо „магичну улогу”.
По предању, горњу и доњу испосницу високо у каменим брдима планине Чемерно изнад манастира Студеница направио је Свети Сава када се вратио из Хиландара. Овде се за време постова повлачио и у тишини молио, али и написао „Житије Светог Симеона”, а по записима, у недоступној клисури установио је преписивачку школу из које су потекле ћирилицом исписане књиге и српска просвета.
Савине испоснице зову „мали Острог”, али и „ кућом тишине”. Стиже се успоном уском стазом, сада сређенијом и доступном за туристе, рекла је за наш сајт директорка ТО Краљево Ана Миросављевић, док је представљала средњевековну историју овог краја.
„Када стигнете до њих, постају вам јасни мотиви просветитеља Саве. Божански мир овог простора и његове природе нешто су што вас нагони на ћутање и промишљање”, писали су путописци.
Обе испоснице су проглашене споменицима културе. Доња Савина испосница је у шуми, 10 километара од манастира и настала је на путу ка Горњој Савиној испосници. У њој се налази Чесма Светог Саве. До горње испоснице мора да се пешачи шумским путем који се од доње испоснице сужава. Тек кад се дође до велике дрвене капије може да се види вишеспратна испосница. Призор вас натера да до ње дођете дрвеним мостом „прилепљеним” уз литицу, каже Миросављевићева.
Горња Савина испосница је пећински комплекс, тврде спелеолози. Подигнута је изнад саме реке Студенице. Из ње се пружа поглед на околна брда и долине. Последњи који је у њој живео је јермохан Гаврило Миловановић, до 1981. када је страдао у пожару. По свему изгледа као да је настала када и манастир Студеница између 1183. и 1195. године. Горња испосница има и црквицу Придворицу из 12. века посвећену светом Ђорђу, али је затворена, јер нема монаха. Једна просторија је, међутим, за намернике увек отворена. Крије се иза дрвених врата без ознаке, а иза њих су и Савина пећина и извор Савино буре, заштићен прозорчићем кроз који ходочасници дугом кутлачом захватају воду за коју се мисли да је лековита.
Велико изненађење за многе је туристички развој Краљева, на чијем штанду на Сајму су се све време одвијале „витешке борбе Маглич града”(тамошњег витешког друштва). Краљево јест добило и хотеле са четири звездице, али авантуристи смештај могу да нађу лако и у сеоским домаћинствима, додаје Ана Миросављевић.
