Овде, на овоме месту пре 23 године, на аеродрому Аџи тепе на свега пар километара од Куманова потписан је „Кумановски споразум“. Документ којим је окончано НАТО бомбардовање тадашње СР Југославије које је трајало 78 дана. Иако је првобитно требало да буде потписан на Косову, потписан је 9. јуна у вечерњим сатима у шатору који је био разапет на писти македонског спортског аеродрома.
Никада пре ни после, у историји човечанства, није мање људи, дуже времена одолевао, толико већој сили, него што су то Срби урадили 1999. године.
Некада су овде прозрачни и дивни сутони. Али је кад кад ноћ баш мрачна и током и при крају дана, на овоме пропланку, малом спортском аеродрому. Са њега се дозива и сагледава и нарав кумановаца. Симболи и вертикале. Види се и Зебрњак. И свеже орање. И ливаде, и замишљени хоризонти свих села, и посела. И Коњаре, и Рајкова кућа. И Баново трло… Или ми се то само чини и привиђа. Мистику сам разбио спознајом и добрим познанством људи из овога града, и старину, и господу. И геџе и ултраше. Чиновнике и авантуристе.
И, ето и после толико година касније, спортски аеродром Аџи тепе, окупан је сунцем или облацима. Свеједно. У тужном прозрачном хоризонту само заљубљеници у летење окупљени око летелица користе трен за ангажман.
Милутин Станчић
