Успомену на дан када је Богородица први пут увела у храм новорођеног Христа да га посвети Богу, Српска православна црква и верници 15. фебруара славе Сретење Господње. .
У четрдесети дан по Рождеству донесе Пресвета Дева свог божанског Сина у храм јерусалимски да Га, сходно закону, посвети Богу и себе очисти (Левит 12, 2-7; Исход 12, 2).
Иако ни једно ни друго није било потребно, ипак Законодавац није хтео никако да се огреши о Свој Закон, који је Он био дао кроз Свога слугу и пророка Мојсеја. У то време држао је чреду у храму првосвештеник Захарија, отац Јована Претече. Он стави Дјеву Марију не на место за жене, него на место за девојке у храму. Том приликом појаве се у храму две чудне личности: старац Симеон и Ана, кћи Фануилова. Праведни старац узе на руке своје Месију и рече: “Сад отпушташ у миру слугу својега, Господе, по ријечи својој…” Још рече Симеон за Христа Младенца: “Гле, овај лежи да многе обори и подигне у Израиљу, и да буде знак против кога ће се говорити” (Лк 2, 29 и 34). Ана пак која од младости служаше Богу у храму постом и молитвама, и сама познаде Месију, па прослави Бога и објави Јерусалимљанима о доласку Дугочеканога.
А фарисеји, присутни у храму, који видеше и чуше све, расрдише се на Захарију што стави Деву Марију на место за девојке, доставише то цару Ироду. Уверен да је то Нови Цар, о коме су му звездари с Истока говорили, Ирод брзо посла да убију Исуса. Но у међувремену божанска породица беше већ измакла из града и упутила се у Мисир, по упутству ангела Божјег. Дан Сретења празнован је од самог почетка, но торжествено празновање овога дана установљено је нарочито 544. године у време цара Јустинијана.
Сретење је празник од суштинске важности за хришћанство и његово значење указује на први сусрет Спаситеља са људима. По јеврејском закону, свако дете је доношено у храм 40 дана после рођења. Четрдесети дан по рођењу Исуса Христа, Дева Марија са Јосифом одлази у Јерусалим у храм Божији, носећи младог Христа, да испуни двоструки Господњи закон, да се очисти од порођаја и да представи Господу своје новорођенче које је Симеон Богопримац примио на руке.
Сретење Господње је један од најсвечанијих догађа и на литургији, у једној од најлепших православних молитви, изговарају се речи праведног Богоносца које изговара са Богомладенцем у наручју – “Отпусти сад раба твојега Господе, јер видеше очи моје спасење твоје…”
Дан Сретења 1804. године пресудан је за историју српског народа, јер је тог дана Карађорђе подигао Први српски устанак.
На Сретење 1835. године у Крагујевцу је проглашен и први устав кнежевине Србије, познат као Сретењски устав.
Од 2002. године Сретење је Дан државности Републике Србије, а од 2006. године и Дан Војске Србије.
Тропар (глас 1):
Радујсја благодатнија Богородице Дјево, из тебе бо возсија солнце правди, Христос Бог наш, просвјешчајај сушчија во тмје: веселисја и ти старче праведниј, пријемиј во објатија свободитеља душ наших, дарујушчаго нам воскресеније.
