Српска православна црква (СПЦ) и верници данас обележавају Светог Саву који се сматра једном од најзначајнијих личности српске историје. Савиндан се обележава у част првог српског архиепископа, просветитеља, дипломате и творца законодавства. Свети Сава се сматра зачетником српске средњовековне књижевности и заштитником просветних установа.

Свети Сава се сматра зачетником српске средњовековне књижевности, стога је и заштитник просветних установа.

Рођен је 1169. године као најмлађи син српског жупана Стефана Немање. Световно име било му је Растко.

Одрекао се световног живота и замонашио веома млад, око 1192. године, на Светој Гори, у руском манастиру Свети Пантелејмон.

У Србију се вратио 1208. године да потпуно измири завађену браћу. Бавио се просветитељским радом преносећи основне верске и световне поуке.

Иза себе је оставио више писаних дела. Најзначајнија су “Житије Светог Симеона”, “Kарејски типик”, “Хиландарски типик” и “Студенички типик”, као и “Законоправило”.

У Никеји је 1219. од византијског цара Теодора Ласкариса и васељенског патријарха Манојла и Харитопула издејствовао аутокефалност српске цркве и српску архиепископију.

Умро је у Трнову 25. јануара 1236. године, на повратку из ходочашћа у Јерусалим, после једне дипломатске мисије за бугарску архиепископију.

Према записима из тог времена, глас о смрти Растка Немањића стигао је у Србију 27. јануара, па се у СПЦ на тај дан служе литургије.

Његове мошти су из Трнова пренете у Србију и сахрањене у манастиру Милешеви 1237. године.

Савин култ је у народу био јак због чега је у време Банатског устанка, 1594. године, велики везир Синан паша наредио је да се мошти Светог Саве однесу из манастира Милешеве и спале у Београду, на Врачару.

Празник Свети Сава је установљен за школску славу 1840. године, на предлог Атанасија Николића, ректора Лицеја из Крагујевца.

После полувековне забране, 1990. године у Србији се поново обележава као школска слава.