Историчар Срђан Граовац подсећа да граница између Косова и Албаније не постоји од 1999, а да све чешћим позивима на уједињење Албанци покушавају да граде „свој свет”, што се поклапа с промовисањем сарадње у оквиру „малог шенгена”.
У разговору за „Политику” Граовац додаје да је идеју „велике Албаније” промовисала још Призренска лига из 1878. године у тренутку када се „компоновао” Балкан, а Русија водила рат против Отоманске империје. Тада су Турци, подсећа Граовац, створили неку врсту пакта с Албанцима у нади да ће они бити њихово оружје за даље остварење интереса Турске.
Срђан Граовац (Фото ЦЗДС)
Призренска лига настала је под утицајем Турске и Велике Британије, а у оквиру ове организације Турци су окупили најугледније Албанце у Призрену и успели да формирају мрежу својих испостава на локалним нивоима.
Призренска лига, подсећа наш саговорник, успостављена је на простору који Албанци и данас сматрају својим, а који се поклапа с тзв. великом Албанијом. Албанци су имали 30.000 људи под оружјем, убирали су порез, имали локалну и врховну власт. Тако су постали нека врста државе у држави. Призренска лига се простирала на четири турска вилајета, Скадарском, Јањинском, Косовском и Битољском. Наш саговорник наглашава да је веома значајно истаћи да се албански национални покрет није сам развио, јер су албанска племена била превише разједињена.
„Највећи проблем Албанаца је био тај што су они увек везивали своју судбину за велике силе у нади да ће им оне дати ’велику Албанију’, било да су то Италија, Турска, Велика Британија или Америка. Ретко кад су Албанци покушавали да решавају нека питања у разговору са Србијом”, наглашава Граовац.
Напомиње да је Србија за време балканских ратова покушала да промовише идеју „Балкан балканским народима”, у чему је учествовао један од водећих албанских политичара Есад-паша Топтани, који је сматрао да се проблем између Срба и Албанаца може решити само ако се укину границе између ове две државе.
„С друге стране, сматрао је да је то начин да Албанци живе у једној држави и један је од ретких који је био спреман на сарадњу и договор са Србима. Ипак, Есад-паша је убијен од стране својих сународника и сахрањен на српском војничком гробљу у Паризу”, каже Граовац и наводи да у Албанији све до појаве Едија Раме нисмо имали политичку личност спремну да сарађује са Србима и гради нове односе на Балкану.
„Рама прихвата ’мали шенген’ и брисање граница између Србије и Албаније, а поручује Албанцима на Косову и Метохији да немају разлога да се противе ’малом шенгену”, иако они имају страшан отпор према тој идеји. Баш због тога им је поручио да ће Драч бити косовска лука, али је прећутао да ће, уз ’мали шенген’, Драч бити лука Србије и народа у БиХ”, истиче Граовац и додаје да је међу Албанцима тешко промовисати било какву идеју коју подржава Србија јер се понашају као да су у напону снаге и да могу да раде шта хоће.
