Срђан Карановић, редитељ култне серије “Грлом у јагоде” и филмова (“Петријин венац”, “Нешто између”, “Вирџина”…) представио је свој аутобиографски, лични, искрен, а они који су га читали кажу, такође веома оригинална рукопис преточен у књигу – “Сам о себи”, у издању издавачке куће „Геопоетика“.

У књизи описује своје детињство, младост, школовање у Београду, а потом и студије режије у Прагу. Ту су и одабране фотографије из породичних албума, а хронолошки књига обухвата период пре рођења Карановића, говори о његовом пореклу, о баки, о деки, о мами, о тати, о одрастању у послератном Београду, периоду школовања, до 1970.

Могла би да носи и наслов „Како сам се заразио филмом“, рекао је Карановић на промоцији, јер се на страницама ове књиге може сазнати зашто смо гледали његове филмове, који су, према речима издавача, „утиснути златним печатом у нашој кинематографији”.

Назив “Сам о себи” настао је, како је Карановић испричао, случајно, јер је тако назвао фасциклу на свом компјутеру када је почео да пише о успоменама за први део своје монографије, у први мах не верујући да ће му се то свидети.

– Неки моји пријатељи који су је читали док је још била у рукопису рекли су ми да их интонацијом и атмосфером помало подсећа на „Грлом у јагоде”. Ја сам аутор и једног и другог, али „Грлом у јагоде“ је 90 одсто чиста фикција, по сценарију који смо написали Грлић и ја, а ово је 99 одсто засновано на стварним, истинитим догађајима. Трудио сам се да не измишљам ствари, да не лажним, да не маштам. Можда сам нешто погрешио, можда сам се сетио, можда нешто нисам рекао, али то је то – закључио је Карановић.

Владислав Бајац испред „Геопоетике“ је рекао да је Карановићеву књигу задовољство читати јер садржи безброј занимљивих догађаја и искустава. Осврнуо се на судбоносне околности које су вероватно утицале на Карановићев избор професије и подсетио да је његов деда био познати књижевни преводилац, а отац човек који је основао Југословенску кинотеку. Бајац је додао да је најпријатније изненађење многих када је Карановић у питању његова аутентична скромност.

– Та аутентична скромност у сумњи у оно што је урадио није више само стваралачка сумња, јер је својствена таквим професијама. Али ова скромност произилази из једне лепе особине, коју ми, изгледа, не повезујемо лако, а то је господство. За мене је, заправо, највеће откриће била та веза личности, која се и данас тако понаша. Тако он живи, тако и описује, а то се види у овој књизи – рекао је Бајац.

Књига „Сам о себи“ посвећена је Бранку Цвејићу. Ми ћемо се још дружити са Срђаном Карановићем, који баш дуго бежи од јавности, јер, као филмски редитељ и сценариста, каже да „штрајкује ” дуже време. До краја године у издању Филмског центра Србије излази његова монографија.