ДА ли би вакцина против туберкулозе БЦГ могла да заштити од корона вируса?

И док европски стручњаци коментаришу како је деценијама познато да БЦГ вакцина има „неспецифичне корисне ефекте”, што значи да штити и од других болести, а не само од туберкулозе за коју је произведена, знамо да се наша земља интензивно подрвгла овој превентиви након другог светског рата.

Фото: Легат др Александра Ђ. Костића у Гроцкој

Оно што нам је мање познато, јесте ко је за то посебно заслужан. У светлу ове теме, подсетићемо се једне значајне, у јавности недовољно познате српске научнице и лекарке, која је дала немерљив допринос у примени заштитне БЕ-СЕ-ЖЕ вакцине на послератним југословенским просторима – за шта је одликована Легијом части.

У питању је педијатар проф. др Смиља Костић–Јоксић, супруга познатог научника и сексолога проф. др Александра Ђ. Костића и мајка чувеног композитора и гастронома Војислава Вокија Костића.

Фото: Легат др Александра Ђ. Костића у Гроцкој

Туберкулоза код деце и превентива

Проф. др Смиља Костић-Јоксић (1895-1981) била је угледни српски педијатар, научни радник, редовни професор на катедри педијатрије Медицинског факултета, шеф првог Дечјег диспанзера у Београду у оквиру Дечје клинике, оснивач Саветовалишта за одојчад, писац, аутор преко 50 научних радова међу којима су приручници и први наслови из клиничке лабораторијске дијагностике у Србији.

За време балканских ратова (1912/1913), гимназијалка Смиља Јоксић пријављује се за добровољну болничарку у VII резервној болници у Београду. Завршетак борби дочекује са навршених седамнаест година и два одликовања, „Крстом Милосрђа“ и „Медаљом српског Црвеног крста“. Уписује Медицински факултет у Лозани 1915. године, и након дипломирања (1919) ради на Очној клиници у Монпељеу, а затим на Дечијој клиници у Стразбуру.

Године 1939. изабрана је за доцента педијатрије, чиме постаје и прва жена доцент Медицинског факултета. Када је Хистолошки институт Медицинског факултета у Београду добио своје просторије, др Смиља Костић-Јоксић постаје први асистент на тој катедри. Године 1925. је премештена за асистента у новоосновану Педијатријску клинику.

Оснива при клиници Дечји диспанзер и постаје шеф те службе, а посебан медицински проблем њеног интересовања постаје туберкулоза код деце, као и организација превентиве.

Удаљавање са Медицинског факултета

У првим поратним годинама (1945-1948) доцент др Смиља Костић-Јоксић ангажује се у организовању лечења туберкулозне деце, које је у то време било много.

Лист „Народни студент“ ће објавити:

– Ппроф. др Смиља Костић Јоксић тенденционално објашњава како пораст туберкулозе код деце у Југославији последица је погоршања животних услова после победе револуције… Тако, она испољава свој непријатељски став према нашој социјалистичкој заједници… .

Због својих речи, удаена је са Медицинског факултета у Београду.

Игром судбине, одликована је француском „Легијом части“ управо за успешну примену БЦГ – вакцине у сузбијању туберкулозе код деце на просторима Југославије. Француски председник др Смиљу Костић-Јоксић, професора педијатрије, одликује 7. јануара 1952. године Легијом части због изузетног залагања за примену БЕ-СЕ-ЖЕ вакцине код одојчади. Том приликом јој је, у знак посебног поштовања, даровао и брош са иницијалима БЦГ од брилијаната. Чињеница да је због доприноса науци 1940. године проф. др Александр Костић одликован Легијом части, а 12 година касније и његова супруга због залагања у примени БЦГ вакцине, сврстава их у јединствен пар супружника носилаца Легије части. У том тренутку, на свету постоји само још један брачни пар који носи иста одликовања – Пјер и Марија Кири.

Фото: Легат др Александра Ђ. Костића у Гроцкој

Неколико година касније, факултет је упутио позив проф. Смиљи Костић-Јоксић да се врати, али она ће ову понуду одбити, будући да се позив није односио на њеног супруга, који је такође одстрањен са факултета.

Умрла је 1981. године у Београду и сахрањена на Новом гробљу, у Алеји заслужних грађана, где су потом сахрањени и њен супруг Александар (1983) и син Војислав (2010). Успомену на ову значајну жену наше историје чува општина Гроцка у оквиру сталне поставке „Легат др Александра Костића“, о коме се стара Центар за културу Гроцка.

(Медиасфера)