Музеј жртава геноцида приређује српску премијеру документарног филма под насловом „Два лица рата“ (трајање 54 минута), режисера Зорана Добрића, у продукцији аустријске државне телевизије ОРФ чије је премијерно емитовање у програму те медијске куће изазвало огромно интересовање аустријске јавности.

Српска премијера овог драгоценог остварења биће одржана у среду, 5. октобра 2022. године, са почетком у 13 часова, у Великој сали Југословенске кинотеке у Београду (Узун Миркова бр. 1).

Пред почетак емитовања филма присутнима ће се обратити аутор Зоран Добрић и директор Музеја жртава геноцида Дејан Ристић.

Реализацију овог програма подржала је Фондација Музеја жртава геноцида.

Радио телевизија Србије приказаће ово филмско остварење у петак, 7. октобра 2022. године, у термину који ће бити благовремено најављен јавности.

Из Музеја је наглашено, да ће, љубазношћу управе Југословенске кинотеке, српска премијера овог изузетног остварења бити реализована у истом оном простору у коме је у фебруару 1946. године одржано суђење највишим официрима Вермахта за ратне злочине почињене на тлу Југославије током Другог светског рата.

Документарни филм у продукцији аустријске државне телевизије (ОРФ) под насловом „Два лица рата“, у режији Зорана Добрића, покушај да се аустријској и светској јавности по први пут исприча један део аустријско-српско-хрватске историје који су Аустријанци обележили стравичним злочинима против човечности почињеним над Србима током Другог светског рата, али и посебном хуманошћу манифестованом племенитим деловањем Диане Будисављевић.

Страдања српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941. до 1945. и масовна стрељања цивила у Србији од септембра до децембра 1941. су највећем делу Аустријанаца, до премијерног емитовања овог документарног  филма у програму аустријске државне телевизије (13. јануара 2021. године), била потпуно непозната.

Филм за своју прву од две основне теме има стравичне злочине почињене над српским цивилима на основу злогласног наређења генерала немачког Вермахта Франца Бемеа, Аустријанца по пореклу, (100 Срба за једног убијеног припадника Вермахта, а 50 за једног рањеног) кога је Адолф Хитлер 19. септембра 1941. године лично поставио за главнокомандујућег немачком окупационом зоном у Србији. Генерал Беме је, као припадник аустро-угарских оружаних снага, био учесник Првог светског рата те је гајио снажан осећај мржње према Србима проузрокован славном победом српског оружја над моћном царско-краљевском аустроугарском војском.

Препоруку главнокомандујућег Хитлеровог генералштаба, фелдмаршала Кајтела, да се за једног убијеног војника Вермахта стреља 100, а за рањеног 50 цивила, генерал Франц Беме је применио у зони своје одговорности у Србији. За само 75 дана његовог заповедања у немачкој окупационој зони у Србији 1941. године, по његовом наређењу, стрељано је најмање 35.000 цивила – Срба, Јевреја и Рома. Најмасовнија стрељања извршена су током октобра 1941. године у Драгинцу, Краљеву и Крагујевцу.

Наглашавамо да се у документарном филму под насловом „Два лица рата“, по први пут, починиоци ратних злочина одвајају на аустријске и немачке стога што су, како у командујућем, тако и у извршном кадру Вермахта у Србији, најмање 2/3 злочинаца чинили аустријски официри и војници.

Друга основна тема филма „Два лица рата“ је покушај Аустријанке, племените Диане Будисављевић, да у периоду од јесени 1941. до краја рата 1945. године из хрватских логора смрти спасе што више српске деце која су систематски убијана, морена глађу, усмрћивана намерно или случајно изазиваним инфекцијама, али и појединачним ликвидацијама (у најмање једном случају група српске деце била је угушена гасом).

Да у прошлости није ништа само црно или само бело потврђује управо акција племените Диане Будисављевић која је за циљ имала спашавања српске деце из хрватских логора смрти.

Филм под насловом „Два лица рата“ настао је искључиво на основу ауторовог вишегодишњег темељног истраживања архивске грађе српске, хрватске, аустријске и немачке провенијенције, као и приватних архива који се данас чувају широм Европе.

По први пут јавни медијски сервис једне чланице ЕУ, а не српски, кроз овај филм говори детаљно и документовано о злочинима Вермахта и НДХ почињеним над Србима. После вишегодишње припреме и истраживања филм под насловом „Два лица рата“ сниман је у периоду између 2017. и 2021. године.

О аутору

Зоран Добрић запослен је од 1991. године у аустријској државној телевизији ОРФ где ради као истраживачки новинар и документариста. До сада је публиковао велики број текстова за немачке и аустријске медије. Прошле године објавио је и своју прву књигу под насловом „Комадић живота“ у којој се истраживачки бави трансплантацијом органа у Аустрији и Немачкој.

Зоран Добрић је добитник многобројних награда од којих је и најзначајнија аустријска награда за истраживачко новинарство „Роберт-Хохнер-Прајз“.

Рођен је 1960. године у Смедереву где је, како подсећају из Музеја жртава геноцида, у истоименом радију био дугогодишњи новинар-сарадник.