У уторак 22. марта биће уприличлено представљање СРПСКЕ МЕТОХИЈЕ (Метохија I, Метохија II, Метохија III и Подримље) у 11.00 часова, у књижари „Геца Кон“ (Кнез Михаилова 12, први спрат).

На представљању књиге говориће: др Мирјана Менковић, етнолог, музејски саветник Етнографског музеја, др Урош Шешум, историчар, доцент на Катедри за историју Филозофског факултета у Београду, мр Милун Стијовић, историчар, истраживач сарадник Историјског института САНУ, Петар Арбутина, директор Сектора за издавање књига у ЈП Службени гласник и Борисав Челиковић, уредник и приређивач Библиотеке „Корени“.

Прва књига садржи најстарије научне студије и забележену етнографску грађу, објављене углавном пре Другог светског рата или непосредно након њега. Друга књига је посвећена северној Метохији, пределима Ругове, Метохијског Подгора, Прекорупља, Прековода и Река, трећа јужној Метохији, коју чине Хас, Подрима, Призренски Подгор и Жур, а четврта, под називом Подримље, доноси нам студије и прилоге који се односе на антропогеографска, етнографска и историјска истраживања остатка јединствене природно-географске средине Подримља. Тај простор руски конзул Иван Степанович Јастребов сматра Старом Србијом.

Метохијска котлина налази се у југозападном делу Србије и омеђена је планинама: Мокром, Жљебом, Копривником, Коритником, Шаром, Дезерском, Жаром, Црнољевом и Дреницом. Простире се на 4.329 квадратних километара. То је једна од најбогатијих области текућом водом на Балкану. Највећа река Бели Дрим протиче малтене од севера до југа ове области и прима четири Бистрице (Пећку, Дечанску, Лоћанску и Призренску), а осим тих и речице Исток, Клину, Мирушу, Ереник и Топлуху. Метохија се дели на северну, или праву, и јужну Метохију. Северна се просторе на југу до Швањског моста на Дриму, десетак километара јужније од Ђаковице, и њој припадају предели: Метохијски Подгор, Прекорупље, Преководе, Река, Xас и брдскопланински предео Ругово у горњем току Пећке Бистрице, изнад живописне Руговске клисуре. Јужна Метохија смештена је у окружењу планинских венаца Шаре на југу, Паштрика на западу, Проклетија на северозападу, Милановца на истоку и њој припадају предели Призренског Подгора, Подриме и Жура, као и шарпланинске жупе Средска, Гора и Опоље.

Пространство Метохије и њен историјски значај у прошлости српског народа условили су да због броја релевантних студија написаних о насељима, становништву и народном животу и обичајима објавимо четири књиге, тј. четири тома посвећена овом пределу.