српске средњовековне задужбине
Доц др Јасмина Ћирић и водитељка Ризнице

Гошћа Ризнице је др Јасмина С. Ћирић, доцент Филолошко-уметничког факултета Универзитета у Крагујевцу и спољни сарадник Института за историју уметности у Београду. Тема разговора су српске средњовековне задужбине у Републици Северној Македонији.

српске средњовековне задужбине
Феска цара Душана у цркви манастира Матеич

 

Снимак целе емисије послушајте овде.

У овонедељној Ризници говорило се о бисерима нашег духовног и културног блага, на територији садашње Републике Северне Македоније, преко 50 сачуваних (од 800) српских средњовековних задужбина немањићких и оних које су зидали обласни господари.

У обилазак српским светињама полазимо од манастира из прве деценије 14. века, задужбине краља Милутина Стефана Уроша II, највећег немањићког задужбинара, најдуговечнијег владара, Светог краља Милутина, чије мошти почивају у Софији, а следеће, 2021. обележава се 700 година од његовог упокојења, од Светог Ђорђа у Старом Нагоричину (22 км од Манастира Прохора Пчињског).

српске средњовековне задужбине
Црква Светог Ђорђа у Старом Нагоричину, задужбина краља Милутина

На обронцима Скопске Црне Горе је Црква Успења Богородице, Матеич (Матејче) задужбина цара Уроша из друге половине 14. века, подигнута на темељина византијске цркве из 11. века, у којој можемо видети фреско приказ Лозе Немањића.

Говорило се о Цркви Светог Николе у Љуботену где налазимо фреску краља Душана, потом, задужбинама охридског крајбрежја, Цркви Богородице Захумске у Охриду, Манастиру Лесново, задужбини деспота Јована Оливера…

српске средњовековне задужбине
Црква Богородице Захумске у Охриду

У каквом су стању ове изузетне српске средњовековне задужбине и о проблемима очувања, говорило се у данашњој емисији Ризнице.

Гошћа Ризнице је историчар уметности др Јасмина С. Ћирић, доцент Филолошко-уметничког факултета Универзитета у Крагуевцу и спољни сарадник Института за историју уметности у Београду.

За више сличних садржаја посетите сајт Споне, рубрику култура.