Сунцокрет заузима све већу површину у сетвеној структури због веће отпорности на сушу, рекао је за РТС агроекономски аналитичар Жарко Галетин. Додао је да ћемо ове године имати више пшенице у извозу него кукуруза, што се одавно није десило.

Агроекономски аналитичар Жарко Галетин рекао је да Србија има велике потенцијале и значајне ресурсе у примарној пољопривредној производњи, за разлику од сточарства, што, како је навео, значи да велика суша која је на нивоу елементарне непогоде није угрозила домаће билансе.

“Све прогнозе иду према томе да ћемо ми те неке базичне, основне, есенцијалне пољопривредне производе, мислимо пре свега ту на житарице, пшеница, кукуруз, уљарице, сунцокрет и соја, имати довољно и да ће се задовољити домаћи биланси. Код пшенице смо већ сасвим сигурни да су ти биланси задовољени”, рекао је Галетин.

Додао је да је пшеница пожњевена још пре месец и по дана и да је принос пшенице релативно солидан – 3,2 милиона тона у укупном потенцијалу, али да ће кукуруз, соја и сунцокрет поднети значајне штете и умањења приноса због високих температура током јула и августа.

Говорећи о суши, Галетин је рекао да је у последњих 10 година било седам сушних година, а да је ове године суша била екстремна, а рекао је да би одговорност требало поделити између свих актера – државе, произвођача и струке.

“Држава мора озбиљно да се позабави, да претресе своју аграрну политику, уподоби је са новим околностима које је донела ова глобална промена климе, да повећа давања по хектару, да релаксира наше пољопривредне произвођаче у том тржишном смислу како би могли да уђу са великом извесношћу у пољопривредну производњу”, навео је Галетин.

Додао је да произвођачи носе део одговорности, у смислу пуне примене агротехнике, али и подсетио да постоји и осигурање усева и да би произвођачи требало да размисле о томе, пошто се већ годинама суочавамо са сушом, а да би струка требало да прилагоди сорте и хибриде условима велике суше.

“Кукуруз и пшеница тешко подносе те услове. Од уљарица, сунцокрет је тај који је најотпорнији, који релативно лако подноси. Ми ћемо и ове године имати значајан подбачај код свих, па и код сунцокрета, али нешто мањи него што је код кукуруза и соје”, навео је Галетин.

Објаснио је да се види да сунцокрет сваке године заузима све више површина у сетвеној структури, јер су произвођачи констатовали да је отпоран.

Србија, како је навео Галетин, извози житарице у вредности од 900 милиона евра, али да су само кукуруз и пшеница у вредности од 700 милиона евра укупног извоза.

“Иначе, сама пољопривреда нам је прошле године одбацила 1,8 милијарди суфицита у спољнотрговинској размени. Кукуруз је апсолутни извозни лидер био, ове године неће бити. Ове године ћемо се суочити први пут са једном ситуацијом где ћемо имати више пшенице у извозу него кукуруза, што се одавно није десило”, навео је Галетин.

Напоменуо је да би подбачај кукуруза у финансијском смислу требало да износи до 250 милиона евра.

Говорећи о рекама које су пресушиле, Жарко Галетин је навео да дефинитивно делимо судбину глобалне промене климе и да нама природа враћа немаре и бахат однос према њој, а да су због елементарне непогоде, али и и рата у Украјини, повећане цене транспорта.

Оценио је да је киша која пада закаснила и да баш ништа неће помоћи усевима.

“Важно је да киша падне, али је много важнији тај распоред падавина – и територијални, а и временски. Да се таква количина падавина распореди током читавог месеца, а не да у једном дану падне, па да вам направи проблеме, загуши канализације”, рекао је Галетин.

Говорећи о товарима који су кренули из украјинских лука, Галетин је истакао да ће то свакако смирити и психолошки утицати на светско тржиште хране и смирити цене.