Српска православна црква и њени верници данас обележавају празник посвећен Светом Јовану Златоустом, великом светитељу и реформатору који је познат и као најчувенији проповедник у историји цркве.

Свети Јован Златоусти

Рођен је у Антиохији, где је студирао богословље у склопу школе библијске егзегезе којом је руководио Диодор Тарсијски. У Антиохији је рукоположен у чин ђакона и свештеника.

Као ђакон пише “О свештенству”, дело непревазиђено до данас, а као свештеник посветио се проповедничкој служби. Проповеда свакодневно, на одређене теме, али нарочито о личној и друштвеној етици, бранећи сиромашне и израбљиване, осуђујући богате и оне који држе власт.

Убраја се у Света три јерарха, а надимак Златоусти добио је због својих реторичких способности.

Године 397. изабран је за епископа цариградског, након чега улази у сукоб са Евтропијем, министром двора цара Аркадија, и са царицом Евдоксијом, јер је предлагао потпуну реформу начина живота, како у цркви тако и на царском двору.

Збачен је са престола 402. године, а царица Евдоксија га прогони у Кукуз, где је умро 407. године. Одатле пише највећи део писама, међу којима и оних седамнаест Писама Олимпјади.

Његове свете мошти су крсташи 1204. однели из Цариграда у Рим (Ватикан), где су почивале све док 2004. договором нису поново враћене у Цариград (Истанбул).

Свети Јован Златоусти имао је велико поштовање према Светоме писму и Светој литургији. У својој друштвеној етици, Свети Јован Златоусти је доказивао да је љубав према ближњем и сиромашном права тајна.

Сматра се једним од најученијих светитеља, па се верује да на данашњи дан ваља узети неку књигу и из ње прочитати макар део.

У многим српским породицама овај светац слави се као крсна слава.

У суботу, 28. новембра, почиње Божићни пост, други по дужини у православном календару. Трајаће шест недеља до 7. јануара, до празника у славу рођења Исуса Христа.

Тропар Светом Јовану Златоустом

Уст твојих јакоже свјетлост огња возсијавши благодат,

всељенују просвјети: не среброљубија мирови сокровишча сниска,

висоту нам смиреномудрија показа, но твојими словеси наказуја, отче Јоане Златоусте, моли Слова Христа Бога, спастисја свја, душам нашим.

Свети Јован Златоусти о молитви и покајању

“О, човече, сродниче земље, и пепелу, и непостојани створе: данас си богат, а сутра сиромах, данас здрав, сутра болестан, данас весео, сутра тужан, данас у слави, сутра у понижењима, данас млад, сутра стар, данас на престолу, сутра у гробу. Не узноси се, него обуздај гордост.” Свети Јован Златоусти

Сви људи имају потребу за молитвом, више него што дрвеће има потребу за водом. Зато што нити дрвеће може да даје плодове уколико не упија воду кроз корење, нити ћемо ми моћи да доносимо скупоцене плодове побожности уколико се не напајамо молитвом. Зато треба и када устанемо из постеље да предухитримо сунце службом Богу; и када седимо за столом ради обеда и када се спремамо за починак. Или боље речено – сваког часа треба да узносимо молитву Богу, прелазећи тако помоћу молитве један пут који је једнак дужини дана. Да ли је могуће, рећи ћеш, покајнику да се спасе? Врло могуће. Цео сам живот у гресима провео, па хоћу ли се спасти ако се покајем? Хоћеш дакако. А чиме се то доказује? Човекољубљем Господа твога! На покајање твоје дакле уздам се ја, а је ли то покајање тако силно да толике мрље очисти?

Кад би то само од покајања зависило ти би се с правом требао плашити, али са покајањем је спојена и милост Божија, а човекољубље је Божије безмерно као што му је у благост неизрецива. Злoћа твоја меру има, а исцељење нема меру. Па и грех твој, ма какав да је, грех је човечански, а милосрђе је Божије бескрајно, па се надај да ће оно злоћу твоју претегнути. Замисли искру која је пала у море, може ли она опстати тамо и као таква даље се појављивати, и како је малена искра према мору тако је мален и грех према човекољубљу Божијем, па чак ни толики но и мањи, јер и море ма како да је велико своје границе има, а Божије човекољубље је безгранично.

О, човече, сродниче земље, и пепелу, и непостојани створе: данас си богат, а сутра сиромах, данас здрав, сутра болестан, данас весео, сутра тужан, данас у слави, сутра у понижењима, данас млад, сутра стар, данас на престолу, сутра у гробу. Не узноси се, него обуздај гордост.

Свети Јован Златоусти