Српска православна црква (СПЦ)и верници у среду 19 децембра славе Светог Николу Чудотворца, једног од највећих хришћанских светитеља. 

Слава Свети Никола је по броју оних који је славе, без премца међу Србима, а храмовна је и манастирска слава СПЦ. Како се верује у нашем народу, половина Срба слави Светог Николу, док друга половина иде у госте. 

Посвећено му је више од 600 цркава под јурисдикцијом СПЦ. Како Свети Никола пада у време (тачно на половини) великог божићног поста, верници припремају искључиво посну храну са рибом на славској трпези. 

Свети Никола је слава непроменљивог датума – 6. децембра по старом, односно 19. децембра по новом календару, на дан када је 343. године тај светитељ преминуо. Свети Никола се слави и 22. маја, у знак сећања на дан када су његове мошти 1096. године пренете из Мира у Ликији у тада православни Бари, у Италији, и положене у цркву светог Јована Претече, која је убрзо постала стециште ходочасника. 

Три године потом грађани Барија подигли су велелепну цркву том свецу. Том храму је доцније, у 14. веку, српски краљ Стефан Дечански слао богате прилоге и целу цркву украсио сребром у знак захвалности што му је, како је веровао, Свети Никола повратио вид. 

Свети Никола, архиепископ мирликијски, слави се и данас у целом хришћанском свету. Родитељи су га, као сина-јединца и као дар од Бога, њему и посветили. Свој духовни живот почео је у манастиру Нови Сион код свог стрица, где се и замонашио. После смрти родитеља, разделио је сиромашнима сву наслеђену имовину. Према предању, вођен чудесним гласом кренуо је у народ да шири веру, правду и милосрђе, и већ је својом појавом доносио утеху, мир и добру вољу медју људе. 

Живео је у 4. веку у граду Мира. Био је познат по томе што је тајно давао људима новац. У читавом хришћанству се поштује као светитељ и чудотворац. Свети Никола је заштитник путника, морепловаца, трговаца, стрелаца, деце, и студената по целом хришћанском свету: на Истоку и на Западу.